以西结书 27
1 耶和华的话又临到我说：
Wach Jehova Nyasaye nobirona kama:
2 “人子啊，要为泰尔作起哀歌，
“Wuod dhano, chwog wer miywagogo Turo.
3 说：你居住海口，是众民的商埠；你的交易通到许多的海岛。主耶和华如此说： 泰尔啊，你曾说： 我是全然美丽的。
Wachne Turo ma en dala moger e dho nam kendo maloko ohala gi ji duto modak e dho nam ni, ‘Ma e gima Jehova Nyasaye Manyalo Gik Moko Duto wacho: “‘Yaye Turo, iwacho niya, “Ajaber kendo alongʼo chuth.”
4 你的境界在海中， 造你的使你全然美丽。
Kar dakni ne ni e dho nembe madongo; joma nogeri nogeri ma jaber kendo malongʼo chuth.
5 他们用示尼珥的松树做你的一切板， 用黎巴嫩的香柏树做桅杆，
Negiloso bepeni duto gi yiende mabeyo moa Senir; ne gikaw bepe mag sida moa Lebanon mondo gilosnigo tanga mar yie?
6 用巴珊的橡树做你的桨， 用象牙镶嵌基提海岛的黄杨木为坐板。
Ngai to ne giseloso gi bepe mag yiend ober moa Bashan, to bepe mag saipras moa e dho nembe mag saipras ema ne gilosogo kuonde bet magi, mane olangi gi lak liech.
7 你的篷帆是用埃及绣花细麻布做的， 可以做你的大旗； 你的凉棚是用以利沙岛的蓝色、紫色布做的。
Tangani nolos gi nanga maber mochwe gi usi moa Misri kendo mano ema nobedo bandechi; tandaruwa moumigo nokiko rambulu gi ralik, moa e dho nembe mag Elisha.
8 西顿和亚发的居民作你荡桨的。 泰尔啊，你中间的智慧人作掌舵的。
Jo-Sidon gi Arvad ema ne kiewoni ngai; yaye Turo, jogi molony ema ne jokwangʼ kaka jogi ma jonam.
9 迦巴勒的老者和聪明人 都在你中间作补缝的； 一切泛海的船只和水手 都在你中间经营交易的事。
Jopecho mongʼith moa Gebal noidhi kaka jokiew ngai kendo jochung nanga mari. Yiedhi duto manie nam kaachiel gi joma gitingʼo nobiro iri mondo gilok ohala gi mwandugi.
10 “波斯人、路德人、弗人在你军营中作战士；他们在你中间悬挂盾牌和头盔，彰显你的尊荣。
“‘Jo-Pasia, gi jo-Lidia kod jo-Put ne gin jolweny magi makedoni. Negiliero okumbnigi gi ogutegi mag lweny e ohingagi kendo mano nomiyi duongʼ.
11 亚发人和你的军队都在你四围的墙上，你的望楼也有勇士；他们悬挂盾牌，成全你的美丽。
Jo-Arvad kod jo-Helek nolworo ohingani koni gi koni karito; Jo-Gamad noidho wi uteu moger maboyo mag rito. Ne gingʼawo okumbnigi molworo ohinga magi; kendo negimiyo berni obedo malongʼo chuth.
12 “他施人因你多有各类的财物，就作你的客商，拿银、铁、锡、铅兑换你的货物。
“‘Jo-Tarshish noloko kodi nikech mwandugi mangʼeny mag ohala; ne giwilo kodi fedha gi nyinyo gi chumbe, kod kite mamoko ma nengogi tek.
13 雅完人、土巴人、米设人都与你交易；他们用人口和铜器兑换你的货物。
“‘Jo-Yunani, gi jo-Tubal kod jo-Meshek ne oloko kodi; ne giwilo kodu wasumbini kod gik molos gi mula ka gingʼiewogo gigi mag ohala.
14 陀迦玛族用马和战马并骡子兑换你的货物。
“‘Jo-Beth Togarma nowilo kodi farese mag tich, gi farese mag lweny kod kenje ka giwilo gi gig-gi mag ohala.
15 底但人与你交易，许多海岛作你的码头；他们拿象牙、乌木与你兑换。
“‘Jo-Rodo bende noloko kodi, kendo ogendini mathoth modak e dho nembe bende nongʼiewo gik moko kuomi, ka gichuli lak liech kod bepe marotenge motegno kendo mabeyo.
16 亚兰人因你的工作很多，就作你的客商；他们用绿宝石、紫色布绣货、细麻布、珊瑚、红宝石兑换你的货物。
“‘Jo-Aram bende ne oloko kodi nikech gik mane iloso mangʼeny. Gin ne giwilo kodi tarkus, gi lewni maralik, gi lewni mochwe gi lwedo, gi lewni ma nengogi tek kaka korol gi rubi. Ne giwilo kodi gigi ka gin to gikawo gigi mag ohala.
17 犹大和以色列地的人都与你交易；他们用米匿的麦子、饼、蜜、油、乳香兑换你的货物。
“‘Jo-Juda gi jo-Israel bende noloko kodi. Gin ne giwilo kodi ngano moa Minith gi kal, gi mor kich, gi mo kod yedhe madungʼ tik mangʼwe ngʼar mane giwilo gi mwandugi mag ohala.
18 大马士革人因你的工作很多，又因你多有各类的财物，就拿黑本酒和白羊毛与你交易。
“‘Jo-Damaski notimo kodi ohala, ka giwilo kodi divai moa Helbon kod yie rombe moa Zahar nikech gik mane iloso mangʼeny, kendo nikech mwandu maduongʼ mag gigeni mag ohala.
19 威但人和雅完人拿纺成的线、亮铁、桂皮、菖蒲兑换你的货物。
“‘Jo-Dan gi jo-Yunani moa Uzal bende nongʼiewo mwandugi mag ohala. Ne giwilo kodi nyinyo mothedhi, gi yedhe maloso chiemo mamit kod modhi miwirruokgo.
20 底但人用高贵的毯子、鞍、屉与你交易。
“‘Dedan noloko kodi piende mipedho ne farese.
21 阿拉伯人和基达的一切首领都作你的客商，用羊羔、公绵羊、公山羊与你交易。
“‘Jo-Arabu gi yawuot ruodhi mag Kedar duto bende ne gin jogi milokogo ohala. Negiloko kodi gi nyirombe, gi imbe, kod diek.
22 示巴和拉玛的商人与你交易，他们用各类上好的香料、各类的宝石，和黄金兑换你的货物。
“‘Jo-ohala madongo moa Sheba gi Rama bende ne oloko kodi. Negikawo mwandugi mag ohala ka giwilo, gi yedhe maloso chiemo mamit gi kite ma nengogi tek kod dhahabu.
23 哈兰人、干尼人、伊甸人、示巴的商人，和亚述人、基抹人与你交易。
“‘Jo-Haran, jo-Kanne, jo-Eden kod jo-ohala madongo moa Sheba gi Ashur kod Kilmad bende ne oloko kodi.
24 这些商人以美好的货物包在绣花蓝色包袱内，又有华丽的衣服装在香柏木的箱子里，用绳捆着与你交易。
Negibiro e chirni magi duto, ka giwilo kodi nengni mabeyo beyo maralik mogorie kido mabeyo, kaachiel gi mukeka mar dier ot mogorie kido malombo wangʼ kod tonde mokadi motegno.
25 他施的船只接连成帮为你运货， 你便在海中丰富极其荣华。
“‘Yiedhi madongo moa Tarshish ema ne mwandugi mag ohala. Ne ichalo gi yiedhi manie nam motingʼore mapek.
26 荡桨的已经把你荡到大水之处， 东风在海中将你打破。
Jokwangʼ ngai magi teri oko nyaka e nembe madongo. To kata kamano yamb ugwe biro ngʼinji matindo tindo e chuny nam.
27 你的资财、物件、货物、 水手、掌舵的、 补缝的、经营交易的， 并你中间的战士和人民， 在你破坏的日子必都沉在海中。
Mwanduni gi gik milokogo ohala, gi gik mikano; gi jogi makedoni e pi, gi jokwangʼ magi, gi jogi mahondhoni yiedhi; gi jo-ohala magi, gi jolweny magi duto kod ji duto moidho yieno, biro nimo e chuny nam e odiechiengʼ ma yieno nobarre.
28 你掌舵的呼号之声一发， 郊野都必震动。
Mier manie dho nembe noyiengni matek, ka jokwangʼ mag-gi ywak matek.
29 凡荡桨的和水手， 并一切泛海掌舵的， 都必下船登岸。
Jogo duto makiewo ngai nowe yiedhigi; Jolweny makedo e pi kod jokwangʼ duto nochungʼ kodhier e dho nam.
30 他们必为你放声痛哭， 把尘土撒在头上， 在灰中打滚；
Ginitingʼ dwondgi mi giywag malit nikech in; kendo ginibuk wiyegi gi buru ka gingʼielore e buru.
31 又为你使头上光秃， 用麻布束腰， 号咷痛哭， 苦苦悲哀。
Gibiro lielo wiyegi nikech in kendo gibiro rwako lep ywak. Gibiro ywagi malit ka chunygi nigi kuyo mapek.
32 他们哀号的时候， 为你作起哀歌哀哭， 说：有何城如泰尔？ 有何城如她在海中成为寂寞的呢？
Kinde ma gibiro dengo kendo giywagi to ginichuogni wer ma giywagigo kama: “Bende nitie kama osekethi kaka Turo ma en dala ma nembe olworo?”
33 你由海上运出货物， 就使许多国民充足； 你以许多资财、货物 使地上的君王丰富。
Ka gigi mag ohala ne ikwangʼo e nembe to ne pinje mangʼeny obedo mamor, imiyo ruodhi mangʼeny mag pinje odoko jomoko gi mwandugi mathoth kod gigi mag ohala.
34 你在深水中被海浪打破的时候， 你的货物和你中间的一切人民， 就都沉下去了。
To koro ibarori e nam mi isikori piny e chuny pige; mwanduni mag ohala duto kaachiel gi jokwangʼ magi osenimo kodi piny.
35 海岛的居民为你惊奇； 他们的君王都甚恐慌， 面带愁容。
Ji duto modak e dho nembe dhogi omoko kuom gima osetimoreni; ruodhi mag-gi obwok matek kendo gitetni bende luoro omakogi.
36 各国民中的客商都向你发嘶声； 你令人惊恐， 不再存留于世，直到永远。”
Jo-ohala madongo manie pinje mamoko liyo ka wuoro; giko mari obedo marach miwuoro, kendo ok nochak oneni kendo.’”
