出埃及记 6
1 耶和华对摩西说：“现在你必看见我向法老所行的事，使他因我大能的手容以色列人去，且把他们赶出他的地。”
Amalalu, Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Wali Na Felouma gasa fili logesea, e da Na fi dunu ilia logo doasimu, amo di da ba: mu. Na da e logemuba: le, e da ili ea sogega fisili masa: ne sefasimu.”
2 神晓谕摩西说：“我是耶和华。
Amola Gode da Mousesema amane sia: i, “Na da Hina Gode.
3 我从前向亚伯拉罕、以撒、雅各显现为全能的 神；至于我名耶和华，他们未曾知道。
Na da A: ibalaha: me, Aisage amola Ya: igobe ilima misini, ilia da Na Dio Gode Bagadedafa dawa: i galu. Be Na da Na Dio Hina Gode (Hibulu sia: Yawe) amo ilima hame olelei.
4 我与他们坚定所立的约，要把他们寄居的迦南地赐给他们。
Be Na da ilima gousa: su hamoi. Ilia da Ga: ina: ne soge amo ganodini ga fi agoane esalu. Be Na da Ga: ina: ne soge huluane ilima imunu ilegele sia: i.
5 我也听见以色列人被埃及人苦待的哀声，我也记念我的约。
Idibidi dunu da Isala: ili fi amo udigili hawa: hamosu dunu hamoi dagoi. Wali Na da ilia gogonomasu amola se nabasu nabi dagoi. Na musa: gousa: su Na da bu dawa: lala.
6 所以你要对以色列人说：‘我是耶和华；我要用伸出来的膀臂重重地刑罚埃及人，救赎你们脱离他们的重担，不做他们的苦工。
Amaiba: le, dia Na sia: Isala: ili dunuma olelema, amane, ‘Na da Hina Gode. Na da dili gaga: mu amola dili Idibidi dunuma udigili hawa: hamosu amo fisima: ne logo doasimu. Na da Na gasa bagade lobodafa ligia gadole, ilima bagadedafa se nabasimu. Amola Na da dili gaga: mu.
7 我要以你们为我的百姓，我也要作你们的 神。你们要知道我是耶和华—你们的 神，是救你们脱离埃及人之重担的。
Na da dili Na fi hamomu amola Na da dilia Gode esalumu. Na da dilia Idibidi soge ganodini udigili hawa: hamosu amo logo doasisia, dilia da Na da Hina Godedafa amo dawa: mu.
8 我起誓应许给亚伯拉罕、以撒、雅各的那地，我要把你们领进去，将那地赐给你们为业。我是耶和华。’”
Na da dili amo soge Na da hemonega A: ibalaha: me, Aisage amola Ya: igobe ilima ima: ne ilegele sia: i, amo sogega Na da dili oule masunu. Na da amo soge dili lalegaguma: ne, dilima imunu. Na da Hina Gode!’”
9 摩西将这话告诉以色列人，只是他们因苦工愁烦，不肯听他的话。
Mousese da amo sia: huluane Isala: ili dunuma olelei. Be ilia da gasa bagade udigili hawa: hamosu hamobeba: le, ilia a: silibu da gasa hame ba: i. Amaiba: le, ilia da Mousese ea sia: dafawaneyale hame dawa: i.
10 耶和华晓谕摩西说：
Amalalu, Hina Gode da Mousesema amane sia: i,
11 “你进去对埃及王法老说，要容以色列人出他的地。”
“Di Felouma e da Isala: ili dunu ilia gadili masunu logo doasima: ne amo sia: na masa!”
12 摩西在耶和华面前说：“以色列人尚且不听我的话，法老怎肯听我这拙口笨舌的人呢？”
Be Mousese da bu adole i, “Isala: ili dunu huluane da na sia: hame naba. Amaiba: le, Idibidi hina bagade dunu da abuliba: le na sia: nabima: bela: ? Na sia: da dioi bagade, noga: i hame.”
13 耶和华吩咐摩西、亚伦往以色列人和埃及王法老那里去，把以色列人从埃及地领出来。
Be Hina Gode da gasa bagade Mousese amola Elane elama amane hamoma: ne sia: i, “Isala: ili dunu amola Felou ilima Na dima hamoma: ne sia: da agoane, ‘Na da gasa bagade dima adoi dagoi. Di Isala: ili dunu amo Idibidi soge yolesili gadili masa: ne bisili oule masa.’”
14 以色列人家长的名字记在下面。以色列长子吕便的儿子是哈诺、法路、希斯伦、迦米；这是吕便的各家。
Ya: igobe ea magobo mano Liubene da egefe biyaduyale lalelegei amo Ha: inoge, Ba: liu, Heselane amola Gami. Iligaga fi da ilia dio lai dagoi.
15 西缅的儿子是耶母利、雅悯、阿辖、雅斤、琐辖，和迦南女子的儿子扫罗；这是西缅的各家。
Simiane egefe da gafeyale galu amo Yemiuele, Ya: imini, Ouha: de, Ya: igini, Souha amola Sia: iule (amo da Ga: ina: ne uda ea mano). Iligaga fi da ilia dio lai dagoi.
16 利未众子的名字按着他们的后代记在下面：就是革顺、哥辖、米拉利。利未一生的岁数是一百三十七岁。
Lifai egefe da osodayale galu amo Gesiome, Gouha: de amola Milalai. Iligaga fi da ilia dio lai dagoi. Lifai da ode 137 esalu bogoi.
17 革顺的儿子按着家室是立尼、示每。
Gesiome egefe da aduna galu. Ela da Libinai amola Simia: i. Elama da elegaga fi dunu bagohame lalelegei.
18 哥辖的儿子是暗兰、以斯哈、希伯伦、乌薛。哥辖一生的岁数是一百三十三岁。
Gouha: de egefe da biyaduyale galu amo A: mala: me, Isaha, Hibalone amola Asaiele. Gouha: de da ode 133 esalu, bogoi.
19 米拉利的儿子是抹利和母示；这是利未的家，都按着他们的后代。
Milalai egefe da aduna galu amo Malai amola Musiai. Amo dedei da Lifai ea fi amola iligaga fi.
20 暗兰娶了他父亲的妹妹约基别为妻，她给他生了亚伦和摩西。暗兰一生的岁数是一百三十七岁。
A: mala: me da ea ada dalusi amo Yogebede lai dagoi. E da egefe Elane amola Mousese lalelegei. A: mala: me da ode 137 esalu bogoi.
21 以斯哈的儿子是可拉、尼斐、细基利。
Isaha egefe da osodayale galu amo Goula, Nifege amola Sigalai.
22 乌薛的儿子是米沙利、以利撒反、西提利。
Asaiele da egefe osodayale galu. Ilia dio da Misia: ili, Elasa: ifa: ne amola Sidala: i.
23 亚伦娶了亚米拿达的女儿，拿顺的妹妹，以利沙巴为妻，她给他生了拿答、亚比户、以利亚撒、以他玛。
Elane da Ilisiba (A: minada: be idiwi amola Nasione ea dalusi) amo lai dagoi. E da egefe biyaduyale lalelegei amo Na: ida: be, Abaihu, Elia: isa amola Idima.
24 可拉的儿子是亚惜、以利加拿、亚比亚撒；这是可拉的各家。
Goula da egefe osodayale galu amo A: se, Elaga: ina amola Abaia: sa: fe. Ilia da Goula fi ilima aowalali esalu.
25 亚伦的儿子以利亚撒娶了普铁的一个女儿为妻，她给他生了非尼哈。这是利未人的家长，都按着他们的家。
Elane egefe Elia: isa da Budiele idiwi lai dagoi. E da ema egefe Finia: se lalelegei. Amo dunu dedei da Lifai ea fi dunu ilima ada esalu.
26 耶和华说：“将以色列人按着他们的军队从埃及地领出来。”这是对那亚伦、摩西说的。
Gode da Mousese amola Elane elama amane sia: i dagoi, “Ali bisili Isala: ili dunu fi huluane Idibidi sogega gadili oule masa.”
27 对埃及王法老说要将以色列人从埃及领出来的，就是这摩西、亚伦。
Ela da Idibidi hina bagade (Felou) amoma e da Isala: ili dunu gagui amo fisidigili, ili masa: ne logo doasima: ne sia: i.
28 当耶和华在埃及地对摩西说话的日子，
Hina Gode da Idibidi soge ganodini Mousesema sia: noba,
29 他向摩西说：“我是耶和华；我对你说的一切话，你都要告诉埃及王法老。”
E da amane sia: i, “Na da Hina Gode! Na dima sia: mu huluane, amo Felouma alofele adoma!”
30 摩西在耶和华面前说：“看哪，我是拙口笨舌的人，法老怎肯听我呢？”
Be Mousese da bu adole i, “Di dawa: ! Na da sia: adole iasu noga: i hame dunu. Felou da abuliba: le na sia: nabima: bela: ?”
