传道书 7
1 名誉强如美好的膏油；人死的日子胜过人生的日子。
Bolje je ime nego dobro ulje, i dan smrtni nego dan u koji se ko rodi.
2 往遭丧的家去， 强如往宴乐的家去； 因为死是众人的结局， 活人也必将这事放在心上。
Bolje je iæi u kuæu gdje je žalost nego iæi u kuæu gdje je gozba, jer je ondje kraj svakoga èovjeka, i ko je živ, slaže u srce svoje.
3 忧愁强如喜笑； 因为面带愁容，终必使心喜乐。
Bolja je žalost nego smijeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje.
4 智慧人的心在遭丧之家； 愚昧人的心在快乐之家。
Srce je mudrijeh ljudi u kuæi gdje je žalost, a srce bezumnijeh u kuæi gdje je veselje.
5 听智慧人的责备， 强如听愚昧人的歌唱。
Bolje je slušati karanje mudroga nego da ko sluša pjesmu bezumnijeh.
6 愚昧人的笑声， 好像锅下烧荆棘的爆声； 这也是虚空。
Jer kao što prašti trnje pod loncem, taki je smijeh bezumnikov; i to je taština.
7 勒索使智慧人变为愚妄； 贿赂能败坏人的慧心。
Nasilje obezumljuje mudroga, i poklon izopaèuje srce.
8 事情的终局强如事情的起头； 存心忍耐的，胜过居心骄傲的。
Bolji je kraj stvari nego poèetak joj; bolji je ko je strpljiva duha negoli ko je ponosita duha.
9 你不要心里急躁恼怒， 因为恼怒存在愚昧人的怀中。
Ne budi nagao u duhu svom na gnjev, jer gnjev poèiva u njedrima bezumnijeh.
10 不要说： 先前的日子强过如今的日子， 是什么缘故呢？ 你这样问，不是出于智慧。
Ne govori: šta je to, te su preðašnji dani bili bolji od ovijeh? jer ne bi bilo mudro da za to pitaš.
11 智慧和产业并好， 而且见天日的人得智慧更为有益。
Dobra je mudrost s imanjem, i korisna je onima koji vide sunce.
12 因为智慧护庇人， 好像银钱护庇人一样。 惟独智慧能保全智慧人的生命。 这就是知识的益处。
Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon; ali je pretežnije znanje mudrosti tijem što daje život onome ko je ima.
13 你要察看 神的作为； 因 神使为曲的，谁能变为直呢？
Pogledaj djelo Božije; jer ko može ispraviti što on iskrivi?
14 遇亨通的日子你当喜乐；遭患难的日子你当思想；因为 神使这两样并列，为的是叫人查不出身后有什么事。
U dobro vrijeme uživaj dobro, a u zlo vrijeme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom zato da èovjek ne zna šta æe biti.
15 有义人行义，反致灭亡；有恶人行恶，倒享长寿。这都是我在虚度之日中所见过的。
Svašta vidjeh za vremena taštine svoje: pravednika koji propada u pravdi svojoj, i bezbožnika koji dugo živi u svojoj zloæi.
16 不要行义过分，也不要过于自逞智慧，何必自取败亡呢？
Ne budi suviše pravedan ni suviše mudar; zašto bi sebe upropastio?
17 不要行恶过分，也不要为人愚昧，何必不到期而死呢？
Ne budi suviše bezbožan ni lud; zašto bi umro prije vremena?
18 你持守这个为美，那个也不要松手；因为敬畏 神的人，必从这两样出来。
Dobro je da držiš jedno a drugo da ne puštaš iz ruke; jer ko se boji Boga izbaviæe se od svega.
19 智慧使有智慧的人比城中十个官长更有能力。
Mudrost krijepi èovjeka više nego deset knezova koji su u gradu.
20 时常行善而不犯罪的义人，世上实在没有。
Doista nema èovjeka pravedna na zemlji koji tvori dobro i ne griješi.
21 人所说的一切话，你不要放在心上，恐怕听见你的仆人咒诅你。
Ne uzimaj na um svašta što se govori, ako bi i slugu svojega èuo gdje te psuje;
22 因为你心里知道，自己也曾屡次咒诅别人。
Jer srce tvoje zna da si i ti više puta psovao druge.
23 我曾用智慧试验这一切事；我说，要得智慧，智慧却离我远。
Sve to ogledah mudrošæu i rekoh: biæu mudar; ali mudrost bješe daleko od mene.
24 万事之理，离我甚远，而且最深，谁能测透呢？
Što je tako daleko i vrlo duboko, ko æe naæi?
25 我转念，一心要知道，要考察，要寻求智慧和万事的理由；又要知道邪恶为愚昧，愚昧为狂妄。
Okretoh se srcem svojim da poznam i izvidim i iznaðem mudrost i razum, i da poznam bezbožnost ludosti i ludost bezumlja.
26 我得知有等妇人比死还苦：她的心是网罗，手是锁链。凡蒙 神喜悦的人必能躲避她；有罪的人却被她缠住了。
I naðoh da je grèa od smrti žena kojoj je srce mreža i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, saèuvaæe se od nje, a grješnika æe uhvatiti ona.
27 传道者说：“看哪，一千男子中，我找到一个正直人，但众女子中，没有找到一个。”我将这事一一比较，要寻求其理，我心仍要寻找，却未曾找到。
Gle, to naðoh, veli propovjednik, jedno prema drugom, tražeæi da razumijem.
Još traži duša moja, ali ne naðoh. Èovjeka jednoga u tisuæi naðoh, ali žene meðu svjema ne naðoh.
29 我所找到的只有一件，就是 神造人原是正直，但他们寻出许多巧计。
Samo, gle, ovo naðoh: da je Bog stvorio èovjeka dobra; a oni traže svakojake pomisli.
