传道书 6

1 我见日光之下有一宗祸患重压在人身上，

Ima zlo koje vidjeh pod suncem i èesto je meðu ljudima:

2 就是人蒙 神赐他资财、丰富、尊荣，以致他心里所愿的一样都不缺，只是 神使他不能吃用，反有外人来吃用。这是虚空，也是祸患。

Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te duša njegova ima sve što god želi, ali mu ne da Bog da to uživa, nego uživa drugi. To je taština i ljuto zlo.

3 人若生一百个儿子，活许多岁数，以致他的年日甚多，心里却不得满享福乐，又不得埋葬；据我说，那不到期而落的胎比他倒好。

Da bi ko rodio sto sinova i živio mnogo godina i dani bi se vijeka njegova veoma namnožili, a duša se njegova ne bi nasitila dobra, te ni pogreba ne bi imao, kažem da je bolje nedonošèe od njega.

4 因为虚虚而来，暗暗而去，名字被黑暗遮蔽，

Jer uzalud doðe i u tamu otide i ime mu je tamom pokriveno;

5 并且没有见过天日，也毫无知觉；这胎，比那人倒享安息。

Ni sunca ne vidje, niti što pozna, a poèiva bolje nego onaj.

6 那人虽然活千年，再活千年，却不享福，众人岂不都归一个地方去吗？

I da bi živio dvije tisuæe godina, a dobra ne bi uživao, ne odlaze li svi na jedno mjesto?

7 人的劳碌都为口腹，心里却不知足。

Sav je trud èovjeèji za usta njegova, ali se ne može nasititi duša njegova.

8 这样看来，智慧人比愚昧人有什么长处呢？穷人在众人面前知道如何行，有什么长处呢？

Jer šta ima mudri više nego bezumni? šta li siromah, koji se umije vladati meðu živima?

9 眼睛所看的比心里妄想的倒好。这也是虚空，也是捕风。

Bolje je vidjeti oèima negoli željeti; i to je taština i muka duhu.

10 先前所有的，早已起了名，并知道何为人，他也不能与那比自己力大的相争。

Što je ko, davno je tijem nazvan; i zna se da je èovjek i da se ne može suditi s jaèim od sebe.

11 加增虚浮的事既多，这与人有什么益处呢？

Kad dakle ima mnogo stvari koje umnožavaju taštinu, kaka je korist èovjeku?

12 人一生虚度的日子，就如影儿经过，谁知道什么与他有益呢？谁能告诉他身后在日光之下有什么事呢？

Jer ko zna što je dobro èovjeku u životu, za malo dana taštega života njegova, koji mu prolaze kao sjen? ili ko æe kazati èovjeku šta æe biti poslije njega pod suncem?