传道书 2
1 我心里说：“来吧，我以喜乐试试你，你好享福！”谁知，这也是虚空。
Tad rekoh u srcu svom: “Daj da okušam užitak i vidim što naslada pruža” - ali gle: i to je ispraznost!
2 我指嬉笑说：“这是狂妄。”论喜乐说：“有何功效呢？”
O smijehu rekoh: “Ludost je”; o užitku: “Čemu valja?”
3 我心里察究，如何用酒使我肉体舒畅，我心却仍以智慧引导我；又如何持住愚昧，等我看明世人，在天下一生当行何事为美。
Odlučih tijelo krijepiti vinom, a srce posvetiti mudrosti; poželjeh prigrliti i ludost, kako bih spoznao usrećava li ljude ono što pod nebesima čine za izbrojenih dana svojega života.
4 我为自己动大工程，建造房屋，栽种葡萄园，
Učinih velika djela: sazidah sebi palače, zasadih vinograde;
5 修造园囿，在其中栽种各样果木树；
uredih perivoje i voćnjake, nasadih u njima voćke svakojake.
6 挖造水池，用以浇灌嫩小的树木。
Načinih jezera da plodna sadišta natapam.
7 我买了仆婢，也有生在家中的仆婢；又有许多牛群羊群，胜过以前在耶路撒冷众人所有的。
Nakupovah robova i robinja, imadoh i sluge domaće, a tako i stada krupne i sitne stoke više no itko prije mene u Jeruzalemu.
8 我又为自己积蓄金银和君王的财宝，并各省的财宝；又得唱歌的男女和世人所喜爱的物，并许多的妃嫔。
Nagomilah srebro i zlato i blago kraljeva i pokrajina, nabavih pjevače i pjevačice i svakoga raskošja ljudskog, sve škrinju na škrinji.
9 这样，我就日见昌盛，胜过以前在耶路撒冷的众人。我的智慧仍然存留。
I postadoh tako velik, veći no bilo tko prije mene u Jeruzalemu; a nije me ni mudrost moja ostavila.
10 凡我眼所求的，我没有留下不给它的；我心所乐的，我没有禁止不享受的；因我的心为我一切所劳碌的快乐，这就是我从劳碌中所得的分。
I što god su mi oči poželjele, nisam im uskratio, niti branih srcu svojemu kakva veselja, već se srce moje veselilo svakom trudu mojem, i takva bi nagrada svakom mojem naporu.
11 后来，我察看我手所经营的一切事和我劳碌所成的功。谁知都是虚空，都是捕风；在日光之下毫无益处。
A onda razmotrih sva svoja djela, sve napore što uložih da do njih dođem - i gle, sve je to opet ispraznost i pusta tlapnja! I ništa nema valjano pod suncem.
12 我转念观看智慧、狂妄，和愚昧。在王以后而来的人还能做什么呢？也不过行早先所行的就是了。
Okrenuh zatim misao svoju mudrosti, gluposti i ludosti. Što, na priliku, čini kraljev nasljednik? Ono što je već učinjeno.
13 我便看出智慧胜过愚昧，如同光明胜过黑暗。
I spoznadoh da je bolja mudrost od ludosti, kao što je svjetlost bolja od tame.
14 智慧人的眼目光明，愚昧人在黑暗里行。我却看明有一件事，这两等人都必遇见。
Mudracu su oči u glavi, a bezumnik luta u tami. Ali također znam da obojicu stiže ista kob.
15 我就心里说：“愚昧人所遇见的，我也必遇见，我为何更有智慧呢？”我心里说，这也是虚空。
Zato rekoh u sebi: “Kakva je sudbina luđaku, takva je i meni. Čemu onda žudjeti za mudrošću?” I rekoh u srcu: “I to je ispraznost!”
16 智慧人和愚昧人一样，永远无人记念，因为日后都被忘记；可叹智慧人死亡，与愚昧人无异。
Jer trajna spomena nema ni mudru ni bezumniku: obojicu će poslije nekog vremena prekriti zaborav! I, jao, mudrac mora umrijeti kao i bezumnik.
17 我所以恨恶生命；因为在日光之下所行的事我都以为烦恼，都是虚空，都是捕风。
Omrznuh život, jer mi se učini mučnim sve što se zbiva pod suncem: sve je ispraznost i pusta tlapnja.
18 我恨恶一切的劳碌，就是我在日光之下的劳碌，因为我得来的必留给我以后的人。
Zamrzih sve za što sam se pod suncem trudio i što sad ostavljam svome nasljedniku.
19 那人是智慧是愚昧，谁能知道？他竟要管理我劳碌所得的，就是我在日光之下用智慧所得的。这也是虚空。
Tko zna hoće li on biti mudar ili lud? Pa ipak on će biti gospodar sve moje muke u koju uložih sav svoj napor i mudrost pod suncem. I to je ispraznost.
20 故此，我转想我在日光之下所劳碌的一切工作，心便绝望。
I stao sam srcem očajavati zbog velikog napora kojim sam se trudio pod suncem.
21 因为有人用智慧、知识、灵巧所劳碌得来的，却要留给未曾劳碌的人为分。这也是虚空，也是大患。
Jer čovjek se trudi mudro i umješno i uspješno, pa sve to mora ostaviti u baštinu drugomu koji se oko toga nije uopće trudio. I to je ispraznost i velika nevolja.
22 人在日光之下劳碌累心，在他一切的劳碌上得着什么呢？
Jer što on dobiva za sav svoj napor i trud koji je pod suncem podnio?
23 因为他日日忧虑，他的劳苦成为愁烦，连夜间心也不安。这也是虚空。
Jer svi su njegovi dani doista mukotrpni, poslovi mu puni brige; čak ni noću ne miruje srce njegovo. I to je ispraznost.
24 人莫强如吃喝，且在劳碌中享福，我看这也是出于 神的手。
Nema čovjeku druge sreće već jesti i piti i biti zadovoljan svojim poslom. I to je, vidim, dar Božje ruke.
25 论到吃用、享福，谁能胜过我呢？
Jer tko bi mogao jesti, tko li nezadovoljan biti, osim po njemu.
26 神喜悦谁，就给谁智慧、知识，和喜乐；惟有罪人， 神使他劳苦，叫他将所收聚的、所堆积的归给 神所喜悦的人。这也是虚空，也是捕风。
Mudrost, spoznaju, radost on daruje onom tko mu je po volji, a grešniku nameće zadaću da sabira i skuplja za onoga tko je po volji Bogu. I to je ispraznost i pusta tlapnja.
