申命记 7
1 “耶和华—你 神领你进入要得为业之地，从你面前赶出许多国民，就是赫人、革迦撒人、亚摩利人、迦南人、比利洗人、希未人、耶布斯人，共七国的民，都比你强大。
Mousese da eno amane sia: i, “Dilia Hina Gode da dili soge amo dilia da gesowale fimu amoga oule misini, fi bagohame amo ganodini esalebe, E da gadili sefasimu. Dilia da gusuba: i ahoasea, E da fi fesuale gala amo huluane ilia idi amola ilia gasa da dilia baligisa, amo E da gadili sefasimu. Amo fi da Hidaide, Gegasaide, A:moulaide, Ga: ina: naide, Belesaide, Haifaide amola Yebiusaide.
2 耶和华—你 神将他们交给你击杀，那时你要把他们灭绝净尽，不可与他们立约，也不可怜恤他们。
Dilia Hina Gode da amo dunu fi dilima iasea, dilia amo huluane medole legema. Ilima gousa: su mae hamoma amola ilima mae asigima.
3 不可与他们结亲。不可将你的女儿嫁他们的儿子，也不可叫你的儿子娶他们的女儿；
Ilima uda lasu mae hamoma amola dilia mano da ilima uda lasu hou hamedafa hamoma: mu.
4 因为他必使你儿子转离不跟从主，去事奉别神，以致耶和华的怒气向你们发作，就速速地将你们灭绝。
Bai agoai hamosea, ilia da dilia mano Hina Godema fadegasea, eno ogogosu ‘gode’ liligi amoma nodone sia: ne gadomusa: oule masunu. Amasea, Hina Gode da dilima ougimu amola dili hedolo gugunufinisimu.
5 你们却要这样待他们：拆毁他们的祭坛，打碎他们的柱像，砍下他们的木偶，用火焚烧他们雕刻的偶像。
Amaiba: le, ilia oloda huluane muguluma. Ilia sema mogomogoi gele amoma sia: ne gadosu liligi goudanesima. Ilia ogogosu uda ‘gode’ A: sela ea olei liligi amo abima amola ilia loboga hamoi ogogosu ‘gode’ liligi laluga ulagisima.
6 因为你归耶和华—你 神为圣洁的民；耶和华—你 神从地上的万民中拣选你，特作自己的子民。
Bai dilia da dilia Hina Gode Ea Fidafa. E da osobo bagade fifi asi gala huluane ba: lalu, dilisu Ea fidafa hamoma: ne ilegei dagoi.
7 “耶和华专爱你们，拣选你们，并非因你们的人数多于别民，原来你们的人数在万民中是最少的。
E da dilia idi da osobo bagade fi huluane eno ilia idi baligiba: le, dili Ea fi hamoma: ne hame ilegei. Bai dilia da osobo bagade fifi asi gala amo ganodini fonobahadidafa fi ba: i. Eno fi huluane ilia idi da dilia idi baligi.
8 只因耶和华爱你们，又因要守他向你们列祖所起的誓，就用大能的手领你们出来，从为奴之家救赎你们脱离埃及王法老的手。
Be Hina Gode da dilima asigi amola E da Ea musa: sia: i amo dilia aowalali ilima ilegele sia: i amo hamomusa: hanai galu. Amaiba: le, E da dilia musa: Idibidi hina bagade ea se iasu diasu udigili hawa: hamonanu, dili halegale masa: ne, amo logo doasi dagoi.
9 所以，你要知道耶和华—你的 神，他是 神，是信实的 神；向爱他、守他诫命的人守约，施慈爱，直到千代；
Dilia Hina Gode Hisu da Godedafa amola E da Ea fi yolesimu hame dawa: Amo mae gogolema. E da Ea gousa: su noga: le ouligimu amola E mae yolesili asigi hou amo E da Ema asigi dunu amola nabasu dunu egaga fifi misunu idi amo1000 asili ilima olelemu.
10 向恨他的人当面报应他们，将他们灭绝。凡恨他的人必报应他们，决不迟延。
Be E da hedolowane Ema higa: i dunuma se nabasu imunu.
11 所以，你要谨守遵行我今日所吩咐你的诫命、律例、典章。”
Amaiba: le, dilia na olelei liligi huluane nabawane hamoma. Dilia sema huluane na da wali eso dilima olelei, amoma fa: no bobogema.
12 “你们果然听从这些典章，谨守遵行，耶和华—你 神就必照他向你列祖所起的誓守约，施慈爱。
Dilia da mae yolesili amo hamoma: ne sia: i nabawane hamosea, dilia Hina Gode amola da Ea gousa: su dilima i amo noga: le ouligimu. Amola E da dilia aowalali ilima dafawane ilegele sia: i defele, E da Ea asigidafa hou mae yolesili dilima olelemu.
13 他必爱你，赐福与你，使你人数增多，也必在他向你列祖起誓应许给你的地上赐福与你身所生的，地所产的，并你的五谷、新酒，和油，以及牛犊、羊羔。
E da dilima asigimu amola hahawane dogolegelewane imunu. Dilia idi da heda: mu amola dilia mano bagohame lalelegemu. E da dilia ifabi amoma hahawane dogolegele hamomu. Amasea dilia da gagoma, waini amola olife susuligi bagade ba: mu. E da dili hahawane fidili, bulamagau amola sibi bagohame dilima imunu. E da dilima amo hahawane dogolegele hou hamomu. E da amo hou soge amo E da dilia aowalali ilima imunu ilegele sia: i, amo ganodini hamomu.
14 你必蒙福胜过万民；你们的男女没有不能生养的，牲畜也没有不能生育的。
Ea hahawane fidisu hou dilima da amo hou eno fifi asi gala hamosu bagadewane baligimu. Dilia amola dilia ohe fi da aligime hamedafa ba: mu.
15 耶和华必使一切的病症离开你；你所知道埃及各样的恶疾，他不加在你身上，只加在一切恨你的人身上。
Dilia da mae oloma: ne, Hina Gode da dili gaga: mu. Dilia olo bagade Idibidi soge ganodini madelai amo da dilima hame madelamu. Be E da dilima ha lai dunu ilima amo olo madelama: ne imunu.
16 耶和华—你 神所要交给你的一切人民，你要将他们除灭；你眼不可顾惜他们。你也不可事奉他们的神，因这必成为你的网罗。
Gode da dunu fi mogili dilia gasaga ilima hasalasima: ne, dilima imunu. Amo dunu fi ilima mae asigili wadela: ma. Dilia da bogosa: besa: le, ilia ogogosu ‘gode’ma mae nodone sia: ne gadoma.
17 “你若心里说，这些国的民比我更多，我怎能赶出他们呢？
Amo dunu fi ilia idi da dilia idi amo baligiba: le, dilia da ili sefasimu da hamedei mae dawa: ma.
18 你不要惧怕他们，要牢牢记念耶和华—你 神向法老和埃及全地所行的事，
Ilima mae beda: ma! Hina Gode da Idibidi Hina amola ea dunu fi ilima gasa bagade hou hamoi. Amo mae gogolema.
19 就是你亲眼所看见的大试验、神迹、奇事，和大能的手，并伸出来的膀臂，都是耶和华—你 神领你出来所用的。耶和华—你 神必照样待你所惧怕的一切人民。
Se nabasu bagade da ilima doaga: i. Amo dilia da siga ba: i dagoiba: le mae gogolema. Hina Gode da dilia se iasu diasu logo doasima: ne, gasa bagadedafa hawa: hamosu amo amola mae gogolema. E da Idibidi dunu fi gugunufinisi dagoi. Amo defele E da dunu fi amo dilia da wali ilima beda: i, E da amo dunu gugunufinisimu.
20 并且耶和华—你 神必打发黄蜂飞到他们中间，直到那剩下而藏躲的人从你面前灭亡。
Ea hamobeba: le, ilia da beda: iba: le, ededenale hobeamu. Ilia da hobeale, wamoaligimusa: dawa: mu, be E da amo huluane gugunufinisimu.
21 你不要因他们惊恐，因为耶和华—你 神在你们中间是大而可畏的 神。
Amaiba: le, amo dunu fi ilima mae beda: ma. Hina Gode da dili fidimusa: esala. E da Gode bagadedafa amola dunu huluane da Ema beda: mu da defea.
22 耶和华—你 神必将这些国的民从你面前渐渐赶出；你不可把他们速速灭尽，恐怕野地的兽多起来害你。
Dilia da gusuba: i ahoasea, E da amo dunu fi huluane afae afae gadili sefasimu. Dilia da eso afae amo ganodini amo dunu fi gugunufinisimu hamedei ba: mu. Amai galea gasonasu ohe fi ilia idi da heda: le, dili gugunufinisimu.
23 耶和华—你 神必将他们交给你，大大地扰乱他们，直到他们灭绝了；
Be Hina Gode da dilima ha lai amo dili gugunufinisima: ne dilima imunu. Ilia da bagadewane ededenale beda: lalu, gugunufinisi dagoi ba: mu.
24 又要将他们的君王交在你手中，你就使他们的名从天下消灭。必无一人能在你面前站立得住，直到你将他们灭绝了。
E da ilia hina bagade dunu dilia gasaga ilima hamoma: ne dilima imunu. Dilia da amo medole legemu amola ilia dio gogolei dagoi ba: mu.
25 他们雕刻的神像，你们要用火焚烧；其上的金银，你不可贪图，也不可收取，免得你因此陷入网罗；这原是耶和华—你 神所憎恶的。
Dilia da ilia loboga hamoi ‘gode’ liligi huluane laluga ulagisima. Silifa, gouli amola amo liligi ganodini diala mae hanaiwane ba: ma amola mae lama. Amane hamosea, amo da dilima bogosu liligi agoaiwane gala. Bai Hina Gode da loboga hamoi ogogosu ‘gode’ liligi ilima sia: ne gadosu hou bagadewane higasa.
26 可憎的物，你不可带进家去；不然，你就成了当毁灭的，与那物一样。你要十分厌恶，十分憎嫌，因为这是当毁灭的物。”
Dilia amo loboga hamoi ‘gode’ liligi amo dilia diasu ganodini mae gaguli misa. Agoane hamosea, Gode Ea gagabusu da dilima aligima: ne madelamu. Hina Gode da amo liligima Ea gagabusu aligima: ne ilegei dagoi. Amaiba: le, dilia amola amo liligi higamu da defea.
