申命记 5
1 摩西将以色列众人召了来，对他们说：“以色列人哪，我今日晓谕你们的律例典章，你们要听，可以学习，谨守遵行。
Mousese da Isala: ili dunu huluane gilisili, ilima amane sia: i, “Isala: ili fi huluane. Nabima! Na da wali eso, sema huluane dilima imunu. Amo noga: le dawa: ma amola nabawane hamoma.
2 耶和华—我们的 神在何烈山与我们立约。
Ninia Hina Gode da Sainai Goumia gousa: su hamoi.
3 这约不是与我们列祖立的，乃是与我们今日在这里存活之人立的。
Amo gousa: su da ninia ada amoga fawane hame hamoi. Be ninia huluane wali eso esalebe, ninima amolawane hamoi.
4 耶和华在山上，从火中，面对面与你们说话—
Amo goumia Hina Gode da amo esoha lalu amoga dilia odagia sia: i.
5 那时我站在耶和华和你们中间，要将耶和华的话传给你们；因为你们惧怕那火，没有上山—说：
Amo esoha dilia da amo laluba: le beda: i amola goumiba: le heda: mu hamedei ba: i. Amaiba: le dilia da la: idi amola Hina Gode da la: idi amo na da dogoa, Hina Gode Ea sia: dilima alofele olelemusa: lelu. Hina Gode da amane sia: i,
6 “‘我是耶和华—你的 神，曾将你从埃及地为奴之家领出来。
‘Na da dilia Hina Gode. Dilia da Idibidi soge ganodini udigili hawa: hamosu dunu esalu. Be na da dili gaga: le, gadili oule asi.
7 “‘除了我以外，你不可有别的神。
Dilia eno ‘gode’ agoane liligi amoma mae nodone sia: ne gadoma.
8 “‘不可为自己雕刻偶像，也不可做什么形象，仿佛上天、下地和地底下、水中的百物。
Liligi amo da mu amo ganodini o osobo bagade amo ganodini o hano osobo bagade hagudu dialu amo defele, loboga hamoi liligi mae hedofale hamoma.
9 不可跪拜那些像，也不可事奉它，因为我耶和华—你的 神是忌邪的 神。恨我的，我必追讨他的罪，自父及子，直到三、四代；
Loboga hamoi ‘gode’ liligi amoma mae beguduma amola ilima mae nodone sia: ne gadoma. Bai Na da dilia Hina Gode amola Na da nowa da Na defele hi dawa: sea, Na higasa. Nowa da Na higasea, amoma Na da se nabasu imunu amola egaga fi amo asili fi osodayale amola biyaduyale egaga fi ilima se nabasu imunu.
10 爱我、守我诫命的，我必向他们发慈爱，直到千代。
Be nowa da Nama asigi galea amola Na sema nabawane hamosea, Na da ema amola egaga fi osea: idafa ilima Na asigi hou olelemu.
11 “‘不可妄称耶和华—你 神的名；因为妄称耶和华名的，耶和华必不以他为无罪。
Na Dio amo mae giadofale sia: ma amola udigili mae sia: ma. Na, Hina Gode da nowa Na Dio udigili sia: sea, ilima se nabasu imunu.
12 “‘当照耶和华—你 神所吩咐的守安息日为圣日。
Sa: bade eso da hadigi eso. Amaiba: le, Na, dilia Hina Gode, Na hamoma: ne sia: i defele, Sa: bade eso bagade dawa: ma amola ea hadigi noga: le ouligima.
13 六日要劳碌做你一切的工，
Eso gafeyale gala da dilia hawa: hamosu eso.
14 但第七日是向耶和华—你 神当守的安息日。这一日，你和你的儿女、仆婢、牛、驴、牲畜，并在你城里寄居的客旅，无论何工都不可做，使你的仆婢可以和你一样安息。
Be eso fesu da Nama dawa: ma: ne helefisu eso gala. Amo esoga dunu huluanedafa da hawa: hamosu hame hamoma: mu. Amo dilia amola dilia mano amola dilia udigili hawa: hamosu dunu amola dilia ohe fi amola ga fi dunu dilia soge ganodini esala, huluanedafa mae hawa: hamoma.
15 你也要记念你在埃及地作过奴仆；耶和华—你 神用大能的手和伸出来的膀臂将你从那里领出来。因此，耶和华—你的 神吩咐你守安息日。
Dilia da musa: udigili hawa: hamosu dunu Idibidi soge ganodini esalu. Amola Na, dilia Hina Gode, Na gasa bagadega dili gaga: i, amo mae gogolema. Amaiba: le, Na da dilima Sa: bade eso noga: le ouligima: ne sia: sa.
16 “‘当照耶和华—你 神所吩咐的孝敬父母，使你得福，并使你的日子在耶和华—你 神所赐你的地上得以长久。
Dilia ada amola ame elama nodone asigima. Bai dilia agoane hamosea, hahawane ba: mu amola soge amo Na da dilima iaha amo ganodini ode bagohame esalumu.
17 “‘不可杀人。
Eno dunu mae medole legema.
18 “‘不可奸淫。
Inia uda mae adole lama.
19 “‘不可偷盗。
Wamolasu hou mae hamoma.
20 “‘不可作假见证陷害人。
Mae ogogoma.
21 “‘不可贪恋人的妻子；也不可贪图人的房屋、田地、仆婢、牛、驴，并他一切所有的。’
Dilia dogo ganodini inia liligi hanaiwane mae ba: ma. Eno dunu ea diasu, ea uda, ea udigili hawa: hamosu dunu, ea dougi, ea bulamagau o liligi huluanedafa, amo hanane lamusa: mae dawa: ma.’
22 “这些话是耶和华在山上，从火中、云中、幽暗中，大声晓谕你们全会众的；此外并没有添别的话。他就把这话写在两块石版上，交给我了。”
Hina Gode da amo hamoma: ne sia: i huluane dilia da goumia gilisila: loba, dilima i. E da lalu amola mobi bagade, amo ganodini sia: bagadega sia: i, amola amo hamoma: ne sia: i fawane - eno dilima hame olelei. Amalalu, E da amo hamoma: ne sia: i, gele gasui aduna amoga dedene, nama i dagoi.
23 “那时，火焰烧山，你们听见从黑暗中出来的声音；你们支派中所有的首领和长老都来就近我，
Goumi huluane da laluga nenanebe ba: loba amola sia: da gasi ganodini misi amo nabaloba, dilia asigilai amola fi ouligisu dunu da nama misini,
24 说：‘看哪，耶和华—我们 神将他的荣光和他的大能显给我们看，我们又听见他的声音从火中出来。今日我们得见 神与人说话，人还存活。
amane sia: i ‘Ninia Hina Gode Ea sia: lalu ganodini misi nabi dagoi. Amoga E da Ea gasa bagade amola Ea hadigi, ninima olelei dagoi. Ninia wali eso ba: i dagoi. Gode da osobo bagade dunuma sia: sea, amo dunu da mae bogole bu esalumu defele gala.
25 现在这大火将要烧灭我们，我们何必冒死呢？若再听见耶和华—我们 神的声音就必死亡。
Be ninia da bu bogosa: besa: le, abuliba: le amo sia: bu nabima: bela: ? Lalu bagade da nini gugunufinisimu. Ninia da ninia Hina Gode Ea sia: bu nabasea, dafawane bogomu.
26 凡属血气的，曾有何人听见永生 神的声音从火中出来，像我们听见还能存活呢？
Osobo bagade dunu afae da Gode Esalebe amo Ea sia: laluga misi, amo nabaloba, bu esalebe ba: bela: ? Hame mabu!
27 求你近前去，听耶和华—我们 神所要说的一切话，将他对你说的话都传给我们，我们就听从遵行。’
Mousese! Di bu sinidigima! Ninia Hina Gode Ea sia: huluane nabima. Amasea, ninima bu misini, Ea sia: huluane ninima alofele olelema. Ninia da nabimu amola hamomu!’
28 “你们对我说的话，耶和华都听见了。耶和华对我说：‘这百姓的话，我听见了；他们所说的都是。
Hina Gode da dilia sia: nabaloba, nama amane sia: i, ‘Na da ilia sia: nabi dagoi. Amo da moloi.
29 惟愿他们存这样的心敬畏我，常遵守我的一切诫命，使他们和他们的子孙永远得福。
Ilia da eso huluane agoaiwane dawa: mu, Na da hanai. Ilia da eso huluane Nama nodone Na sia: nabawane hamomu da defea. Amasea, ilia da eso huluane ilia amola iligaga fi da hahawane esalumu.
30 你去对他们说：你们回帐棚去吧！
Di masa amola ilia da ilia abula diasu bu sinidigima: ne sia: ma.
31 至于你，可以站在我这里，我要将一切诫命、律例、典章传给你；你要教训他们，使他们在我赐他们为业的地上遵行。’
Be di! Mousese! Di guiguda: esalu, Na da Na sema amola hamoma: ne sia: i huluane dima olelemu. Amasea, amo huluane di alofele ilima olelema. Bai ilia da amo huluane soge Na da ilima iaha amo ganodini fa: no bobogemu da defea.’
32 所以，你们要照耶和华—你们 神所吩咐的谨守遵行，不可偏离左右。
Isala: ili dunu fi! Dawa: ma! Dilia Hina Gode Ea sia: dilima sia: i amo huluane nabawane hamoma. Sema afae amoma hame nabasu hou maedafa hamoma.
33 耶和华—你们 神所吩咐你们行的，你们都要去行，使你们可以存活得福，并使你们的日子在所要承受的地上得以长久。”
Huluane nabasu hou hamoma. Amasea, dilia da hahawane ba: mu amola soge dilia da waha gesowale fimu amo ganodini mae fisili esalalalumu.”
