使徒行传 22
1 “诸位父兄请听，我现在对你们分诉。”
“Na fi dunu amola ada huluane, na da ni hou gaga: musa: dilia nabima!”
2 众人听他说的是希伯来话，就更加安静了。
E da Hibulu sia: ga ilima sia: be amo nababeba: le, ilia da baligiliwane ouiya: i. Bolo da eno amane sia: i:,
3 保罗说：“我原是犹太人，生在基利家的大数，长在这城里，在迦玛列门下，按着我们祖宗严紧的律法受教，热心事奉 神，像你们众人今日一样。
“Na da Yu fi dunu. Na da Dasase moilai bai bagade Silisia sogega lalelegele, Yelusaleme moilai bai bagade amoga misini, na da Gama: iliele ea sugulu ganodini sugulu hamosu. E da gasa bagadewane, nini aowalalia sema nama olelei. Na da dili huluane wali eso gilisi amo defele, Gode Ea hou gasawane gagui galu.
4 我也曾逼迫奉这道的人，直到死地，无论男女都锁拿下监。
Na musa: da Yesu Gelesu Ea Logoga ahoasu dunu se nabima: ne fananu amola bogoma: ne fasu. Na da ilia gagulaligili, se dabe iasu diasu ganodini ha: digi.
5 这是大祭司和众长老都可以给我作见证的。我又领了他们达与弟兄的书信，往大马士革去，要把在那里奉这道的人锁拿，带到耶路撒冷受刑。”
Gobele salasu Ouligisu dunu amola Gasolo dunu huluane, ilia da na sia: da dafawane dawa: Ilia na: iyado Yu dunu Dama: sagase moilaiga esalu ilima meloa dedene nama i. Amaiba: le, na da Yesu Ea hou lalegagui dunu amo gagulaligili, sia: inega la: gili, se dabe iasu ima: ne Yelusaleme moilai bai bagade amoga bu hiouginana asi dagoi.
6 “我将到大马士革，正走的时候，约在晌午，忽然从天上发大光，四面照着我。
Na da logoga ahoanoba, Dama: sagase moilai gadenenewane doaga: loba, esomogoa hadigi bagade muagado misini nama sisiga: i ba: i.
7 我就仆倒在地，听见有声音对我说：‘扫罗！扫罗！你为什么逼迫我？’
Na da osoboga diasa: ili, sia: amane nabi, `Solo! Solo! Di da abuliba: le nama se iabela: ?’
8 我回答说：‘主啊，你是谁？’他说：‘我就是你所逼迫的拿撒勒人耶稣。’
Na da amane adole ba: i, ‘Hina! Di da nowala: ?’ E da nama bu adole i, ‘Na da Yesu, Na: salede dunu! Di da nama se iaha!’
9 与我同行的人看见了那光，却没有听明那位对我说话的声音。
Dunu eno sigi ahoasu dunu da hadigi ba: i, be sia: ea bai hame dawa: i galu.
10 我说：‘主啊，我当做什么？’主说：‘起来，进大马士革去，在那里，要将所派你做的一切事告诉你。’
Na amane adole ba: i, ‘Hina! Na da adi hamoma: bela: ?’ Hina Gode da bu adole i, ‘Di wa: legadole, Dama: sagase moilaiga masa! Amo moilaiga, dunu eno da dia hawa: hamosu amo Gode da dima ilegei, amo dima olelemu.’
11 我因那光的荣耀不能看见，同行的人就拉着我手进了大马士革。
Hadigi bagade da na si wadela: lesiba: le, na da hamedafa ba: i. Amaiba: le, na fidisu dunu da na lobolele, Dama: sagase moilaiga oule asi.
12 那里有一个人，名叫亚拿尼亚，按着律法是虔诚人，为一切住在那里的犹太人所称赞。
Amo moilai ganodini, dunu afae ea dio amo A: nanaia: se esalu. E da Godema bagade dawa: su dunu. E da ninia Sema nabawane hamosu amola Yu dunu huluane da ema nodone dawa: i.
13 他来见我，站在旁边，对我说：‘兄弟扫罗，你可以看见。’我当时往上一看，就看见了他。
E da nama misini, na dafulili lela, amane sia: i, ‘Na fi dunu, Solo. Di bu ba: ma.’ Amalalu, mae aligili na si bu ba: i. Na A: nanaia: se ba: i.
14 他又说：‘我们祖宗的 神拣选了你，叫你明白他的旨意，又得见那义者，听他口中所出的声音。
E nama amane sia: i, ‘Ninia aowalali dunu ilia Gode da di Ea ida: iwane hawa: hamosu dunu Yesu Gelesu amo ba: ma: ne amola Ea sia: E lafidili sia: i nabima: ne, dima ilegei dagoi.
15 因为你要将所看见的，所听见的，对着万人为他作见证。
Di da Yesu Ea ba: su dunu amo hawa: hamosu hamomuyo. Di da dunu huluanema dia ba: i liligi amola dia nabi liligi, olelemu.
16 现在你为什么耽延呢？起来，求告他的名受洗，洗去你的罪。’”
Be wali, udigili mae esaloma! Wa: legadole, hanoga fane salasu hou hamoma! Di Godema sia: ne gadosea, dia wadela: i hou huluane dodofei dagoi ba: mu!’
17 “后来，我回到耶路撒冷，在殿里祷告的时候，魂游象外，
Na da Yelusaleme moilai bai bagade amoga buhagi. Na da Debolo Diasu ganodini Godema sia: ne gadosa, esalawane ba: i.
18 看见主向我说：‘你赶紧地离开耶路撒冷，不可迟延；因你为我作的见证，这里的人必不领受。’
Amo ganodini, na Hina Yesu Gelesu ba: i. E da nama amane sia: i, ‘Hadi mabu! Yelusaleme moilai bai bagade hedolo yolesima. Di da guiguda: esalebe dunuma dia ba: su liligi amola Na hou olelesea, ilia da hame nabimu.’
19 我就说：‘主啊，他们知道我从前把信你的人收在监里，又在各会堂里鞭打他们。
Na Ema bu adole i, ‘Hina! Na da musa: sinagoge diasuga asili, na da Dia hou lalegagui dunu gagulaligili fasu.
20 并且你的见证人司提反被害流血的时候，我也站在旁边欢喜；又看守害死他之人的衣裳。’
Ilia da Dia ba: su dunu Sidibene amo medole legeloba, na amola da amoga esalu. Na da ea medosu hahawane ba: i, amola na da ea medosu dunu ilia abula ouligimusa: gagui.’
21 主向我说：‘你去吧！我要差你远远地往外邦人那里去。’”
Be Hina Yesu Gelesu da nama sia: i, ‘Masa! Na da di sedaga esalebe Dienadaile dunu amo olelema: ne, asunasimu galebe!’
22 众人听他说到这句话，就高声说：“这样的人，从世上除掉他吧！他是不当活着的。”
Dunu huluane da Bolo ea sia: noga: le nabi. Be e da Dienadaile dunuma masunu sia: beba: le, ilia bu ha: giwane halasu, amane, “Amo dunu bogoma: ne medoma! E da bu esalumu da defea hame galebe!”
23 众人喧嚷，摔掉衣裳，把尘土向空中扬起来。
Ilia da ‘a: i’ ea gusa: ne, amola ilia abula fadegale fefeloasu, osobo gasa: le gadosu.
24 千夫长就吩咐将保罗带进营楼去，叫人用鞭子拷问他，要知道他们向他这样喧嚷是为什么缘故。
Louma dadi gagui ouligisu dunu da ea dadi gagui dunuma, ilia Bolo gagili sali diasu amo ganodini oule masa: ne sia: i. E da Yu dunu da Bolo medoma: ne bagadewane halasu amo ea bai nabima: ne, ilia Bolo bagadewane fama: ne, e sia: i.
25 刚用皮条捆上，保罗对旁边站着的百夫长说：“人是罗马人，又没有定罪，你们就鞭打他，有这个例吗？”
Be ilia Bolo fama: ne ifaga la: gi dagoiba: le, Bolo da dadi gagui ouligisu dunu afae gadenene lela ema amane sia: i, “Di da Louma dunudafa amo ea wadela: i hou hogoma: ne mae fofada: ne, udigili famu da Louma sema defele ganabela: ?”
26 百夫长听见这话，就去见千夫长，告诉他说：“你要做什么？这人是罗马人。”
Amo dadi gagui ouligisu da amo sia: nababeba: le, e da ouligisudafa ema asili, ema amane adole ba: i, “Di da adi hamosala: ? Amo dunu da Louma dunudafa!”
27 千夫长就来问保罗说：“你告诉我，你是罗马人吗？”保罗说：“是。”
Amalalu, dadi gagui ouligisu da Boloma asili, ema amane adole ba: i, “Adoma! Di da Louma dunudafala: ?” Bolo da bu adole i, “Ma!”
28 千夫长说：“我用许多银子才入了罗马的民籍。”保罗说：“我生来就是。”
Dadi gagui ouligisu da bu adole i, “Na da muni bagade Gamanema ia dagoiba: le, Louma dunudafa hamoi galu.” Bolo da bu adole i, “Be na ada da Louma dunuba: le, na da Louma dunudafa esala!”
29 于是那些要拷问保罗的人就离开他去了。千夫长既知道他是罗马人，又因为捆绑了他，也害怕了。
Hedolowane, dadi gagui dunu ilia Boloma adole ba: musa: dawa: i dunu, amo sia: nababeba: le beda: iwane mugului. Dadi gagui ouligisu dunu amola da bagadewane beda: i. Bolo da Louma dunudafa, amola e da amo sa: inega la: gi dagoi, amo dawa: beba: le, e bagadewane beda: i.
30 第二天，千夫长为要知道犹太人控告保罗的实情，便解开他，吩咐祭司长和全公会的人都聚集，将保罗带下来，叫他站在他们面前。
Dadi gagui ouligisu da moloiwane Yu dunu ilia Boloma halasu ea bai dawa: ma: ne dawa: i galu. Amaiba: le, golale hahabe, e da ea dunuma Bolo sia: ine fadegama: ne sia: i. E da Gobele salasu Hina dunu amola Gasolo dunu huluane gilisima: ne sia: i. Amalalu, e da Bolo oule misini, Bolo da huluane ba: ma: ne leloma sia: i.
