使徒行传 2
1 五旬节到了，门徒都聚集在一处。
Bedigosidi eso (Ha: i Manu Gamibi Lolo Nasu) da doaga: loba, Yesu Ea hou lalegagui dunu huluane da diasu afadafa amo ganodini gilisili esalebe ba: i.
2 忽然，从天上有响声下来，好像一阵大风吹过，充满了他们所坐的屋子，
Hedolowane, muagado fo bagade ea sia: agoane gulibagei, isu bagadewane diasu ganodini gulibagesu.
3 又有舌头如火焰显现出来，分开落在他们各人头上。
Amalalu, dunu huluane ilia da lalu gona: su ea ba: su agoane dunu eno dunu eno amo da: iya wilalebe agoane ba: i.
4 他们就都被圣灵充满，按着圣灵所赐的口才说起别国的话来。
Amalalu, ilia huluane da Gode Ea A: silibu Hadigidafa Gala amoga nabai ba: i. A: silibu da ilima gasa iabeba: le, ilia sia: hisu hisu amoga sia: nanebe ba: i.
5 那时，有虔诚的犹太人从天下各国来，住在耶路撒冷。
Amo esoha, eno Godema dawa: su Yu dunu, ilia eno osobo bagade soge huluane amoga Yelusaleme moilai bai bagade amoga misi esalu.
6 这声音一响，众人都来聚集，各人听见门徒用众人的乡谈说话，就甚纳闷；
Amo gulibagesu amola sia: hisu hisu ilia nababeba: le, dunu bagohame gilisi. Ilia huluane ilia sia: dafa amoga Yesu Ea fa: no bobogesu dunu da sia: dalebe ba: loba, bagadewane fofogadigi.
7 都惊讶希奇说：“看哪，这说话的不都是加利利人吗？
Fofogadigili, ilia amane sia: i, “Amo dunu waha sia: hisu hisu sia: dalebe, ilia da Ga: lili dunu fawane.
8 我们各人怎么听见他们说我们生来所用的乡谈呢？
Amaiba: le, ilia ninia sia: dafa amoga habodane sia: dalula: ?
9 我们帕提亚人、米底亚人、以拦人，和住在美索不达米亚、犹太、加帕多家、本都、亚细亚、
Ninia soge da hisu hisu bagohame. Amo da Badia, Midia, Ilame, Mesoubouda: imia, Yudia, Ga: badousia, Bonadase amola A: isia.
10 弗吕家、旁非利亚、埃及的人，并靠近古利奈的利比亚一带地方的人，从罗马来的客旅中，或是犹太人，或是进犹太教的人，
Falidia, Ba: mafilia, Idibidi, Libia soge (Sailini gadenene soge), amo soge huluane amoga ninia misi. Mogili ninia da Louma sogega esala dunu.
11 克里特和阿拉伯人，都听见他们用我们的乡谈，讲说 神的大作为。”
Ninia mogili da Yu dunu, mogili da Dienadaile dunu (Gode hame dawa: su dunu) amo sinidigili bu Yu dafawaneyale dawa: su fi amoma gilisi. Mogili ninia da Galidi amola Ala: ibia, amo sogega misi. Be ninia huluane da ninia sia: dafa amoga amo dunu ilia Gode Ea gasa bagade hawa: hamosu amo sia: dalebe naba.”
12 众人就都惊讶猜疑，彼此说：“这是什么意思呢？”
Fofogadigili amola gogolewane, ilia gilisili sia: dasu, “Amo mabe hou ea bai da adila: ?”
13 还有人讥诮说：“他们无非是新酒灌满了。”
Be mogili ilia Yesu Ea fa: no bobogesu dunu ilia hou ba: beba: le, oufesega: ne amane sia: i, “Amo dunu da adini ba: iba: le, feloale hamosa.”
14 彼得和十一个使徒站起，高声说：“犹太人和一切住在耶路撒冷的人哪，这件事你们当知道，也当侧耳听我的话。
Amalalu, Bida amola eno asunasi dunu gidayale, ilia wa: legadole, amola Bida da ha: giwane amo dunu huluanema amane sia: i, “Yu dunu amola Yelusalemega esala dunu huluane, nabima! Amo hou dilia waha ba: sa, amo ea bai na dilima olelemu.
15 你们想这些人是醉了；其实不是醉了，因为时候刚到巳初。
Goe dunu, ilia da adini ba: i dilia dawa: sa. Hame mabu! Wali da hahabe fawane, 9ougologo fawane.
16 这正是先知约珥所说的：
Be amo hou dilia waha ba: sa da musa: balofede dunu Youele da agoane olelei, amane,
17 神说：在末后的日子， 我要将我的灵浇灌凡有血气的。 你们的儿女要说预言； 你们的少年人要见异象； 老年人要做异梦。
‘Gode da amane sia: sa, ‘Soge wadela: mu eso gadenesea, Na da Na A: silibu Hadigidafa Gala osobo bagade fi dunu huluane ilima hano agoane sogadigimu. Dilia egefe amola didiwi, ilia da eno dunuma Na Sia: olelemu. Dilia ayeligi dunu da esala ba: la: lumu, amola dilia da: i dunu da simasia ba: mu.
18 在那些日子， 我要将我的灵浇灌我的仆人和使女， 他们就要说预言。
Dafawane! Na hawa: hamosu dunu amola uda, ilima Na A: silibu Na da imunuba: le, ilia da Na sia: olelemu.
19 在天上，我要显出奇事； 在地下，我要显出神迹； 有血，有火，有烟雾。
Na da muagado amo ganodini musa: hame ba: su dawa: digima: ne olelesu hamomu. Amola osobo bagadega gasa bagade hawa: hamomu. Dilia da maga: me, lalu bagade amola lalu mobi ba: mu.
20 日头要变为黑暗， 月亮要变为血； 这都在主大而明显的日子未到以前。
Eso da hadigi fisili amola oubi da haliga: iwane ba: mu, Amasea, Hina Gode amo Ea Eso bagadedafa amola hadigidafa da doaga: i dagoi ba: mu.
21 到那时候， 凡求告主名的，就必得救。
Amo esoga, nowa da Hina Ea Dioba: le, E ili gaga: ma: ne wele sia: sea, ilia da Gode Ea Gaga: su ba: mu!”
22 “以色列人哪，请听我的话： 神借着拿撒勒人耶稣在你们中间施行异能、奇事、神迹，将他证明出来，这是你们自己知道的。
Dilia Isala: ili dunu huluane, nabima! Yesu, Na: salede dunu, E da musa: hame ba: su dawa: digima: ne olelesu liligi bagohame Gode Ea gasaga hamobeba: le, E da Hina Gode Ea Hou dilima moloiwane olelei. Dilia amo hou huluane dawa: Bai E da guiguda: hamoiba: le, dilia huluane ba: i dagoi.
23 他既按着 神的定旨先见被交与人，你们就借着无法之人的手，把他钉在十字架上，杀了。
Amo hou, Gode da hanaiba: le, E da musa: dawa: lalu amola ilegei dagoi. Udigili hame, be hanaiba: le, Gode da Yesu dilima i. Amalalu, dilia da Yesu eno wadela: i hamosu dunu ilima i. Dilia sia: beba: le, ilia Yesu bulufalegeiga medole legei.
24 神却将死的痛苦解释了，叫他复活，因为他原不能被死拘禁。
Be Gode da Yesu uhini, wa: legadolesi dagoi. E da bogosu ea gasa bagade hou fisili, E da bogosu ganodini dialumu hamedei galu.
25 大卫指着他说： 我看见主常在我眼前； 他在我右边，叫我不至于摇动。
Da: ibidi da musa: , Yesu Ea hou olelema: ne, amane sia: i, ‘Na da Hina Gode mae yolele, na midadi esalu ba: i. E da mae yolesili, gadenene esalebeba: le, na da hame beda: mu.
26 所以，我心里欢喜， 我的灵快乐； 并且我的肉身要安居在指望中。
Amaiba: le na da hahawane bagade, amola na da nodone sia: nana. Na da osobo bagade dunu fawane, be na da dafawane hamoma: beyale dawa: beba: le, hame beda: mu.
Dia da na a: silibu bogoi sogebi amoga hame yolesimu. Na da Di mae yolesili hawa: hamosu dunu esala. Amaiba: le, Di da na da: i hodo dasama: ne, bogoi uli dogoiga hame yolesimu (Hadēs g86)
28 你已将生命的道路指示我， 必叫我因见你的面 得着满足的快乐。
Dia da esalusu logo ahoasu huluane nama olelei dogoi. Na amola Di, ani gilisili esalumuba: le, na da hahawane bagade ba: mu.”
29 “弟兄们！先祖大卫的事，我可以明明地对你们说：他死了，也葬埋了，并且他的坟墓直到今日还在我们这里。
Na fi dunu! Na da ninia aowalali ada, hina bagade Da: ibidi, amo ea hou dilima moloiwane olelemu. E da musa: bogole, uli dogone sali dagoi. Ea uli dogoi da guiguda: diala.
30 大卫既是先知，又晓得 神曾向他起誓，要从他的后裔中立一位坐在他的宝座上，
E da balofede dunu galu. Amola e da Gode Ea fa: no hahawane dogolegele imunu hou dawa: i galu. Gode Ea ilegele sia: i da E da Da: ibidi egaga dunu, Da: ibidi defele, hina bagade dunu hamomu.
Da: ibidi da Gode Ea fa: no hamomu hou ba: beba: le, e da Mesaia Ea bu uhini wa: legadomu olelei amane, “Gode da bogosu sogebi amo ganodini amo dunu hame yolesi. Ea da: i hodo da bogoi uli dogoi ganodini dasai hame ba: i.” (Hadēs g86)
32 这耶稣， 神已经叫他复活了，我们都为这事作见证。
Defea! Amo Yesu Hi da bogole, Gode da E uhini bu wa: legadolesi dagoi. Amo hou huluane ninia ba: su.
33 他既被 神的右手高举，又从父受了所应许的圣灵，就把你们所看见所听见的，浇灌下来。
E da wa: legadole, wali Ea ada Gode Ea lobo dafadili fisa. Gode Ea musa: olelei agoane, E da Gode Ea A: silibu Hadigidafa Gala lai dagoi. Amo hahawane dogolegele iasu E da ninima i dagoi, amo hou dilia waha ba: sa.
34 大卫并没有升到天上，但自己说： 主对我主说： 你坐在我的右边，
Da: ibidi da Yesu defele, Hebene diasuga hame heda: i. Be Da: ibidi da amane sia: i, ‘Hina (Gode) da na Hina Gode Ema amane sia: i, ‘Na lobodafadili fili,
35 等我使你仇敌作你的脚凳。
ouesalu, amoganini Dia ha lai dunu amo Dia emo ligisisu hamoma: ne na da hasalimu,’ amane sia: i.
36 “故此，以色列全家当确实地知道，你们钉在十字架上的这位耶稣， 神已经立他为主，为基督了。”
Amaiba: le, Isala: ili dunu huluane, dawa: ma! Yesu, (dilia da bulufalegeiga fuga: i amo dunu), Gode da E Hina Gode amola Mesaia, hamoi dagoi!”
37 众人听见这话，觉得扎心，就对彼得和其余的使徒说：“弟兄们，我们当怎样行？”
Dunu huluane, amo sia: nababeba: le, ilia dogo dadiga gala: i agoane se bagade nabi. Ilia da Bida amola eno asunasi dunu ilima amane adole ba: i. “Nola! Ninia adi hamoma: bela: ?”
38 彼得说：“你们各人要悔改，奉耶稣基督的名受洗，叫你们的罪得赦，就必领受所赐的圣灵；
Bida da ilima bu adole i, “Dilia afae afae dilia wadela: i hou yolesili, sinidigili, Godema buhagima. Amasea, Yesu Gelesu Ea Dioba: le, ba: bodaise hamoma. E da dilia wadela: i hou gogolema: ne olofole, Gode Ea hahawane dogolegele iasu liligi (Gode Ea A: silibu Hadigidafa Gala) dilima imunu.
39 因为这应许是给你们和你们的儿女，并一切在远方的人，就是主—我们 神所召来的。”
Amo hahawane iasu, Gode da dilima, dilia mano, amola sedaga esala dunu, ilima imunusa: E da ilegele sia: i galu. Ninia Hina Gode da nowa dunuma E da misa: ne sia: sa, E da amo dunuma imunu.”
40 彼得还用许多话作见证，劝勉他们说：“你们当救自己脱离这弯曲的世代。”
Bida da Godema misa: ne sia: bagade ilima olelei. E amane sia: i, “Se dabe iasu bagade da dilia wadela: i fi dunu ilima doaga: mu. Amo mae lama: ne, dilia hou afadenema!”
41 于是领受他话的人就受了洗。那一天，门徒约添了三千人，
Dunu bagohame da ea sia: dafawaneyale dawa: beba: le, hanoga fane salasu hou hamoi. Amo esoha dunu 3000 agoane, ilia da Yesu Ea fa: no bobogesu dunu gilisisu ilima madelai dagoi.
42 都恒心遵守使徒的教训，彼此交接，擘饼，祈祷。
Ilia da eso huluane asunasi dunu ilia olelesu nabasu. Ilia gilisili, Yesu Ea fa: no bobogesu fi hamone, Yesu Ea lolo nawane Godema sia: ne gadolalu.
43 众人都惧怕；使徒又行了许多奇事神迹。
Asunasi dunu da musa: hame ba: su gasa bagade dawa: digima: ne olelesu bagohame hamobeba: le, dunu huluane da bagadewane fofogadigi.
44 信的人都在一处，凡物公用，
Dafawaneyale dawa: su dunu huluane gilisili fi afadafa hamone, ilia liligi huluane gilisili gagui.
45 并且卖了田产、家业，照各人所需用的分给各人。
Ilia da soge, diasu amola eno liligi bidi lale, amo muni lai da ilia fi ganodini hame gagui dunu ilima iasu.
46 他们天天同心合意恒切地在殿里，且在家中擘饼，存着欢喜、诚实的心用饭，
Eso huluane ilia Debolo Diasu ganodini gilisisu. Amola ilia diasudafa amo ganodini ilia ha: i nanu, ilia hou fonobole, hahawane nasu.
47 赞美 神，得众民的喜爱。主将得救的人天天加给他们。
Eso huluane ilia Godema nodone sia: su. Dunu huluane da ilima hahawane galu. Amola eso huluane Hina Gode Yesu da ilia gilisisuma madelagima: ne, eno gaga: i dunu hiougi.
