撒母耳记下 17
1 亚希多弗又对押沙龙说：“求你准我挑选一万二千人，今夜我就起身追赶大卫，
Tinovo’ i Ahitofele amy Absalome ty hoe: Angao ho joboñeko ty lahilahy rai-ale-tsi-ro’arivo henaneo, le anito haleñe
2 趁他疲乏手软，我忽然追上他，使他惊惶；跟随他的民必都逃跑，我就单杀王一人，
ty hivotrahako ama’e, ie mokotse naho am-pitàñe maleme, hampangebakebak’ aze; le hitriban-day ondaty iaby mindre ama’eo vaho i mpanjakay avao ty ho lafaeko;
3 使众民都归顺你。你所寻找的人既然死了，众民就如已经归顺你；这样，也都平安无事了。”
le hampoliko ama’o ondaty iabio; aa ie fonga nitampoly ondatio naho tsy i paia’oy avao, le hene hanintsiñe ondatio.
4 押沙龙和以色列的长老都以这话为美。
Nitea’ i Absalome naho ze hene mpiaolo’ Israele i saontsy zay.
5 押沙龙说：“要召亚基人户筛来，我们也要听他怎样说。”
Le hoe t’i Absalome: Kanjio henaneo t’i Khosaý nte-Ereke le ho janjiñen-tika ka ty ho saontsie’e.
6 户筛到了押沙龙面前，押沙龙向他说：“亚希多弗是如此如此说的，我们照着他的话行可以不可以？若不可，你就说吧！”
Aa ie nipok’ amy Absalome eo t’i Khosaý, le hoe t’i Absalome ama’e: Nanao hoe zao ty Ahitofele; Horihen-tika hao i nisaontsie’ey? fa naho tsie le mitaroña.
7 户筛对押沙龙说：“亚希多弗这次所定的谋不善。”
Le hoe t’i Khosaý amy Absalome: Tsy soa ty toro-hevetse natolo’ i Ahitofele henaneo.
8 户筛又说：“你知道，你父亲和跟随他的人都是勇士，现在他们心里恼怒，如同田野丢崽子的母熊一般，而且你父亲是个战士，必不和民一同住宿。
Tinovo’ i Khosaý ty hoe: Fohi’o ty rae’o naho ondati’eo, t’ie fanalolahy, naho manahake ty dobe tinavañ’ anak’ an-kivok’ ao ty hafain’ afero añ’arofo’ iareo; toe mpañotakotake ty rae’o, vaho tsy hitoetse am’ ondati’eo.
9 他现今或藏在坑中或在别处，若有人首先被杀，凡听见的必说：‘跟随押沙龙的民被杀了。’
Oniño t’ie mietak’ an-kadaha ndra an-toets’ ila’e henaneo; aa ie vaho miambotrak’ am’iereo am-baloha’e, le hanao ty hoe ze mahajanjiñe izay: Fizamanañe ty zoeñe am’ondaty mañorike i Absalomeo;
10 虽有人胆大如狮子，他的心也必消化；因为以色列人都知道你父亲是英雄，跟随他的人也都是勇士。
le akore amy zao i fanalolahiy, i aman-tron-dionay, kanao hitranake; fa songa fohi’ Israele te ondaty maozatse ty rae’o naho sindre fanalolahy o mpiama’eo.
11 依我之计，不如将以色列众人—从但直到别是巴，如同海边的沙那样多—聚集到你这里来，你也亲自率领他们出战。
Aa le ty hoe ty fanoroako: te hifanontoñe ama’o t’Israele iaby boake Dane pake Beeresebà manahake ty faseñe añ’olon-driake ey ami’ty hatsifotofoto’e; le ihe ka ro ho mb’an-kotakotak’ ao.
12 这样，我们在何处遇见他，就下到他那里，如同露水下在地上一般，连他带跟随他的人，一个也不留下。
Aa le hivotrak’ ama’e tika amy ze toetse haharendrehañe aze; hipetak’ ama’e manahake ty fipetahan-jono an-tane; leo raike tsy hapon-tika ndra ie ndra o mpiama’eo.
13 他若进了哪一座城，以色列众人必带绳子去，将那城拉到河里，甚至连一块小石头都不剩下。”
Tovo izay he ie mitolila mb’ an-drova ao, le hene hinday taly t’Israele vaho ho kozozoten-tika mb’ am-bavatane ao ampara’ te tsy hanjoàñe vato kede.
14 押沙龙和以色列众人说：“亚基人户筛的计谋比亚希多弗的计谋更好！”这是因耶和华定意破坏亚希多弗的良谋，为要降祸与押沙龙。
Aa le hoe t’i Absalome naho o hene ondati’ Israeleo: Toe soa ty toro-heve’ i Khosaý nte-Ereke te amy tolo-keve’ i Akitofeley—amy te linili’ Iehovà ty handreketañe ty toro-hevetse soa’ i Akitofele, hametsaha’ Iehovà hankàñe amy Absalome.
15 户筛对祭司撒督和亚比亚他说： “亚希多弗为押沙龙和以色列的长老所定的计谋是如此如此，我所定的计谋是如此如此。
Aa le hoe t’i Khosaý amy Tsadoke naho i Abiatare mpisoroñe: Zao naho zao ty natoro’ i Akitofele amy Absalome naho amo roandria’ Israleo; vaho zao naho zao ka ty natoloko.
16 现在你们要急速打发人去，告诉大卫说：‘今夜不可住在旷野的渡口，务要过河，免得王和跟随他的人都被吞灭。’”
Aa le mañitrifa masìka, vaho ano ty hoe amy Davide: Ko mitoetse amo montom-patrambeio te anito haleñe, fa mitsàha ndra manao akore; tsy mone habotseke i mpanjakay naho ze hene ondaty mindre ama’e.
17 那时，约拿单和亚希玛斯在隐·罗结那里等候，不敢进城，恐怕被人看见。有一个使女出来，将这话告诉他们，他们就去报信给大卫王。
Ie amy zao, nitoboke e En-drogele t’Ionatane naho i Akimatse; naho nimpiheo am’ iereo ty mpitoroñe nitalily; le nimb’ amy Davide mpanjaka añe ka iereo nitalily, soa tsy ho oniñe mimoake amy rovay.
18 然而有一个童子看见他们，就去告诉押沙龙。他们急忙跑到巴户琳某人的家里；那人院中有一口井，他们就下到井里。
Fe nitrea’ ty ajalahy le natalili’e amy Absalome; aa le nivoratsake iereo naho nivotrak’ añ’anjomba’ ondaty e Bakorime ze amam-bovoñe an-toe’e vaho nizotso ao.
19 那家的妇人用盖盖上井口，又在上头铺上碎麦，事就没有泄漏。
Rinambe’ ty rakemba ty tako’e naho nakape’e am-bava’ i vovoñey, vaho naparatsa’e ambone’e eo ty tsako lisañe; le tsy nifohiñe.
20 押沙龙的仆人来到那家，问妇人说：“亚希玛斯和约拿单在哪里？”妇人说：“他们过了河了。”仆人找他们，找不着，就回耶路撒冷去了。
Pok’ amy rakembay amy anjombay ty mpitoro’ i Absalome nanao ty hoe: Aia t’i Akimatse naho Ionatane? Le hoe i rakembay tam’ iereo: Fa nitsake i torahan-dranoy iereo. Aa le nitsoeke fe tsy nahaisake le nimpoly mb’e Ierosalaime mb’eo.
21 他们走后，二人从井里上来，去告诉大卫王说：“亚希多弗如此如此定计害你，你们务要起来，快快过河。”
Aa ie nienga, le niakatse i vovoñey iereo vaho nionjomb’eo nitalily amy Davide; le nanao ty hoe amy Davide: Miongaha, masikà, itsaho i ranoy; fa inao ty toro-heve’ i Akitofele ty ama’o.
22 于是大卫和跟随他的人都起来，过约旦河。到了天亮，无一人不过约旦河的。
Aa le niongake t’i Davide, rekets’ o hene’ ondaty nindre ama’eo, vaho nitsake Iordaney; aa ie niporea’ ty maraindray leo raike tsy nipoke tsy tafatsake Iordaney.
23 亚希多弗见不依从他的计谋，就备上驴，归回本城；到了家，留下遗言，便吊死了，葬在他父亲的坟墓里。
Aa naho nioni’ i Akitofele te tsy noriheñe i toro-heve’ey, nidiaña’e i borìke’ey naho nimpoly mb’ añ’ anjomba’e mb’ an-drova’e añe, le nambine’e i anjomba’ey, vaho nameo vatañe; nihomake, naho nalentek’ an-kiborin-drae’e ao.
24 大卫到了玛哈念，押沙龙和跟随他的以色列人也都过了约旦河。
Ie pok’e Maknaime añe t’i Davide vaho nitsake Iordaney t’i Absalome, mindre amo fonga’ ondati’ Israeleo.
25 押沙龙立亚玛撒作元帅，代替约押。亚玛撒是以实玛利人以特拉的儿子。以特拉曾与拿辖的女儿亚比该亲近；这亚比该与约押的母亲洗鲁雅是姊妹。
Nampifehè’ i Absalome i valobohòkey t’i Amasà hasolo Ioabe. Ana’ t’i ana’ Israele atao Iterà nimoak’ amy Abigale ana’ i Nakase, rahavave’ i Tseroià, rene’ Ioabey t’i Amasà.
26 押沙龙和以色列人都安营在基列地。
Aa le nañoren-kibohotse an-tane Gilade ao t’Israele naho i Absalome.
27 大卫到了玛哈念，亚扪族的拉巴人拿辖的儿子朔比，罗·底巴人亚米利的儿子玛吉，基列的罗基琳人巴西莱，
Ie fa nivotrake e Maknaime t’i Davide le niheo mb’eo t’i Sobý ana’ i Nakase afo’ i Rabà, nte Amone naho i Makire, ana’ i Amiele nte-Lodebàre vaho i Barzilas nte-Gilade boake Rogelime
28 带着被、褥、盆、碗、瓦器、小麦、大麦、麦面、炒谷、豆子、红豆、炒豆、
ninday tihy naho sajoa naho valàñe tane naho vare-bolè naho vare hordea naho lilañe naho tsako-tono naho antake naho mahalay naho poataran’ ampemba
29 蜂蜜、奶油、绵羊、奶饼，供给大卫和跟随他的人吃；他们说：“民在旷野，必饥渴困乏了。”
naho tantele naho ronono dero naho añondry vaho habobon’ añombe amy Davide naho ondaty nindre ama’e iabio, hikama, ami’ty asa’ iareo ty hoe: Fa saliko naho mifoezapoezake vaho taliñiereñe ondaty am-patrambeio.
