列王纪下 3
1 犹大王约沙法十八年，亚哈的儿子约兰在撒马利亚登基作了以色列王十二年。
Joram wuod Ahab nobedo ruodh Israel e piny Samaria e higa mar apar gaboro mar kinde loch Jehoshafat ruodh Juda kendo nobedo e loch higni apar gariyo.
2 他行耶和华眼中看为恶的事，但不至像他父母所行的，因为除掉他父所造巴力的柱像。
Ne otimo richo e wangʼ Jehova Nyasaye, to ok kaka wuon kod min notimo. Noketho kido milamo mar Baal mane wuon oseloso.
3 然而，他贴近尼八的儿子耶罗波安使以色列人陷在罪里的那罪，总不离开。
Kata kamano ne osiko e richo mar Jeroboam wuod Nebat, mane omiyogo jo-Israel odonjo e richo; kendo ne ok oweyogi kata matin.
4 摩押王米沙牧养许多羊，每年将十万羊羔的毛和十万公绵羊的毛给以色列王进贡。
Mesha ruodh Moab ne japith rombe, kendo ne ojagolo osuru ne ruodh Israel maromo nyirombe alufu mia achiel kod yie imbe maromo alufu mia achiel.
5 亚哈死后，摩押王背叛以色列王。
To bangʼ tho Ahab, ruodh Moab nongʼanyo ne ruodh Israel.
6 那时约兰王出撒马利亚，数点以色列众人。
Omiyo Ruoth Joram noa Samaria mochoko jo-Israel duto.
7 前行的时候，差人去见犹大王约沙法，说：“摩押王背叛我，你肯同我去攻打摩押吗？”他说：“我肯上去，你我不分彼此，我的民与你的民一样，我的马与你的马一样。”
Bende nooro wach ni Jehoshafat ruodh Juda kowachone niya, “Ruodh Moab osengʼanyona. Bende diyie dhi koda mondo waked kodgi?” Nodwoko niya, “Abiro dhi kodi. An mana kaka in, joga gin kaka jogi, kendo faresena gin kaka faresegi.”
8 约兰说：“我们从哪条路上去呢？”回答说：“从以东旷野的路上去。”
Nopenjo niya, “Wadhi monje koa kon mane?” Nodwoke niya, “Ka wangʼado e piny ongoro mar Edom.”
9 于是，以色列王和犹大王，并以东王，都一同去绕行七日的路程；军队和所带的牲畜没有水喝。
Eka ruodh Israel nowuok ka gin kod ruodh Juda kendo gi ruodh Ekron e piny Edom. Kane giselworore kuom ndalo abiriyo, jolweny ne onge gi pi mar modho kata mag jamni mane oyudo gin-go.
10 以色列王说：“哀哉！耶和华招聚我们这三王，乃要交在摩押人的手里。”
Ruodh Israel nopenjore niya, “Angʼo matimoreni! Jehova Nyasaye osekelowa ka ruodhi adekgi duto mondo ochiw-wa e lwet Moab?”
11 约沙法说：“这里不是有耶和华的先知吗？我们可以托他求问耶和华。”以色列王的一个臣子回答说：“这里有沙法的儿子以利沙，就是从前服事以利亚的。”
Jehoshafat nopenjo niya, “Onge janabi mar Jehova Nyasaye ka mondo, mi wapenje wach mar Jehova Nyasaye?” Jatelo mar ruodh Israel nodwoke niya, “Elisha wuod Shafat mane tiyone Elija nika.”
12 约沙法说：“他必有耶和华的话。”于是以色列王和约沙法，并以东王都下去见他。
Jehoshafat nowacho niya, “Jalno en ngʼat man-gi wach Jehova Nyasaye.” Omiyo ruodh Israel, Jehoshafat kod ruodh Edom nolor modhi ire.
13 以利沙对以色列王说：“我与你何干？去问你父亲的先知和你母亲的先知吧！”以色列王对他说：“不要这样说，耶和华招聚我们这三王，乃要交在摩押人的手里。”
Elisha nopenjo ruodh Israel niya, “Angʼo madikelwa kaachiel?” Dhiuru ir jonabi mag wuonu kod minu. Ruodh Israel nodwoke niya, “Ooyo, Jehova Nyasaye ema osekelowa wan ruodhi adek kanyakla mondo ochiw-wa e lwet jo-Moab.”
14 以利沙说：“我指着所事奉永生的万军耶和华起誓，我若不看犹大王约沙法的情面，必不理你，不顾你。
Elisha nowacho niya, “Akwongʼora gi nying Jehova Nyasaye Maratego ma atiyone, ni ka dine bed ni ok ageno Jehoshafat ruodh Juda, to dine ok ayudo thuolo mar wuoyo kodi kata dewi
15 现在你们给我找一个弹琴的来。”弹琴的时候，耶和华的灵就降在以利沙身上。
To koro kelnauru ngʼat magoyo nyatiti.” Kane oyudo ogoyo nyatiti teko mar Jehova Nyasaye ne obiro ir Elisha,
16 他便说：“耶和华如此说：‘你们要在这谷中满处挖沟；
mowacho niya, “Jehova Nyasaye wacho kama: Kunyuru buche mathoth e holoni.
17 因为耶和华如此说：你们虽不见风，不见雨，这谷必满了水，使你们和牲畜有水喝。’
Nimar ma e gima Jehova Nyasaye wacho: Ok unuwinj yamo kata neno koth, to kata kamano holoni biro pongʼ gi pi kendo un, jambu, gi chiayo mamoko nomodh ka.
18 在耶和华眼中这还算为小事，他也必将摩押人交在你们手中。
Ma en gima yot ahinya e wangʼ Jehova Nyasaye, nimar jo-Moab obiro chiwo e lwetu.
19 你们必攻破一切坚城美邑，砍伐各种佳树，塞住一切水泉，用石头糟踏一切美田。”
Ubiro loyo mier madongo mochiel motegno kod mier mamoko duto. Ubiro tongʼo yiende mabeyo duto, unudin sokni kendo unupongʼ puothe mabeyo gi kite.”
20 次日早晨，约在献祭的时候，有水从以东而来，遍地就满了水。
Kinyne gokinyi, kar seche mitimoe misango, pi nobiro koa yo Edom kendo gwengʼno notimo pi lilo.
21 摩押众人听见这三王上来要与他们争战，凡能顶盔贯甲的，无论老少，尽都聚集站在边界上。
Jo-Moab duto nowinjo ni ruodhi ka osebiro mondo oked kodgi, omiyo ngʼato ka ngʼato, obed ngʼat matin kata ngʼat maduongʼ mane nyalo tingʼo gige lweny noluongi mi oketi e tongʼ.
22 次日早晨，日光照在水上，摩押人起来，看见对面水红如血，
E seche mane gichiewo gokinyi mangʼich, chiengʼ ne rieny kendo ler mar chiengʼ ne nenore ewi pi. Jo-Moab mane ni loka machielo, ne pigno nenorenegi makwar ka remo.
23 就说：“这是血啊！必是三王互相击杀，俱都灭亡。摩押人哪，我们现在去抢夺财物吧！”
Negiwacho niya, “Macha remo! Nyaka bed ni ruodhigo osekedo kendgi giwegi monegore. Koro wadhi wayak Moab!”
24 摩押人到了以色列营，以色列人就起来攻打他们，以致他们在以色列人面前逃跑。以色列人往前追杀摩押人，直杀入摩押的境内，
To ka jo-Moab nobiro e kambi mar Israel; jo-Israel nowuok mokedo kodgi nyaka negiringo. Omiyo jo-Israel nomonjo pinyno monego jo-Moab.
25 拆毁摩押的城邑，各人抛石填满一切美田，塞住一切水泉，砍伐各种佳树，只剩下吉珥·哈列设的石墙；甩石的兵在四围攻打那城。
Negiketho miech Moab kendo ngʼato ka ngʼato ne odiro kidi e puothe duto mabeyo nyaka kite nopongʼogi. Negidino sokni duto kendo negitingʼo yiende duto mabeyo. Kir Hareseth kendo ema ne odongʼ gi kitene kochungʼ, to ji man-gi orujre noluore mi omonje bende.
26 摩押王见阵势甚大，难以对敌，就率领七百拿刀的兵，要冲过阵去到以东王那里，却是不能；
Kane ruodh Moab oneno ka lweny loye, ne odhi gi ji mia abiriyo man kod ligangla, kotemo muomogo ruodh Edom mondo otony; to ne otamogi.
27 便将那应当接续他作王的长子，在城上献为燔祭。以色列人遭遇耶和华的大怒，于是三王离开摩押王，各回本国去了。
Kuom mano nokawo wuode makayo, mane onego okaw ruoth kare mi otimogo misango e kor ohinga mar dala maduongʼ. Mirima maduongʼ nomako jo-Israel; kendo mano nomiyo giweyo kedo kodgi mi gidok e pinygi.
