列王纪下 3
1 犹大王约沙法十八年，亚哈的儿子约兰在撒马利亚登基作了以色列王十二年。
Yuda hina bagade Yihosiafa: de da ode18 ouligilalu, Youla: me (A: iha: be egefe) da Isala: ili hina bagade hamoi. E da Samelia moilai bai bagade amo ganodini esala, ode fagoyale agoane Isala: ili ouligi.
2 他行耶和华眼中看为恶的事，但不至像他父母所行的，因为除掉他父所造巴力的柱像。
E da Hina Godema wadela: le hamoi, be ea ada amola eme Yesebele, elea wadela: i hou hamoi amo defeledafa hame hamoi. E da Ba: ilema nodone sia: ne gadosu ‘gode’ agoaila, amo eda ea hamoi, amo mugululi sali.
3 然而，他贴近尼八的儿子耶罗波安使以色列人陷在罪里的那罪，总不离开。
Be amomane, hina bagade Yelouboua: me (Niba: de egefe) amo ea hou defele, e da Isala: ili fi wadela: le hamoma: ne oule asili, amola amo hou fisimusa: hame dawa: i.
4 摩押王米沙牧养许多羊，每年将十万羊羔的毛和十万公绵羊的毛给以色列王进贡。
Moua: be hina bagade Misia da sibi fofole ouligi. Ode huluane, e da ea lasu su dabe iasu, 100,000 sibi mano amola 100,000 sibi ilia hinabo goloi, amo Isala: ili hina bagade ema iasu.
5 亚哈死后，摩押王背叛以色列王。
Be Isala: ili hina bagade A: iha: be da bogobeba: le, Misia da Isala: ili fi ilima odoga: i.
6 那时约兰王出撒马利亚，数点以色列众人。
Isala: ili hina bagade da hedolowane Samelia yolesili, ea dadi gagui dunu gagadoi.
7 前行的时候，差人去见犹大王约沙法，说：“摩押王背叛我，你肯同我去攻打摩押吗？”他说：“我肯上去，你我不分彼此，我的民与你的民一样，我的马与你的马一样。”
E da Yuda hina bagade Yihosiafa: dema sia: amane adosi, “Moua: be hina bagade da nama odoga: sa. Di da nama madelale ema gegema: bela: ?” Hina bagade Yihosiafa: de da amane bu adole i, “Ma! Amamuda! Na amola na dunu amola na fila heda: le gegesu hosi da dia hanai defele hamomu.
8 约兰说：“我们从哪条路上去呢？”回答说：“从以东旷野的路上去。”
Ninia da logo habidili asili, doagala: ma: bela: ?” Youla: me da bu adole i, “Ninia da logo sedade, Idome hafoga: i sogedili masunu!”
9 于是，以色列王和犹大王，并以东王，都一同去绕行七日的路程；军队和所带的牲畜没有水喝。
Amaiba: le, hina bagade Youla: me amola Yuda hina bagade amola Idome hina bagade da wa: le asi. Eso fesuale agoane mogodigili ahoanoba, hano di da ebeleiba: le, dunu amola ohe da hano manu hame ba: i.
10 以色列王说：“哀哉！耶和华招聚我们这三王，乃要交在摩押人的手里。”
Hina bagade Yelouboua: me da amane sia: i, “Waiye! Ninimone masunu hamedei! Hina Gode da hina bagade dunu udiana ninima, nini Moua: be hina bagade nini hasalasimusa: gegedolesibala: !”
11 约沙法说：“这里不是有耶和华的先知吗？我们可以托他求问耶和华。”以色列王的一个臣子回答说：“这里有沙法的儿子以利沙，就是从前服事以利亚的。”
Hina bagade Yihosiafa: de da amane adole ba: i, “Goegai balofede dunu afae, ea da Hina Godema adole ba: mu ganabela: ?” Hina bagade Youla: me ea dadi gagui ouligisu dunu afae da amane adole i, “Ilaisia (Sia: ifa: de egefe) da goegai lela. E da Ilaidia ea afoha hawa: hamosu dunu galu.”
12 约沙法说：“他必有耶和华的话。”于是以色列王和约沙法，并以东王都下去见他。
Yihosiafa: de da amane sia: i, “E da dafawane balofede dunudafa!” Amalalu, hina bagade dunu udiana da Ilaisiama afia: i.
13 以利沙对以色列王说：“我与你何干？去问你父亲的先知和你母亲的先知吧！”以色列王对他说：“不要这样说，耶和华招聚我们这三王，乃要交在摩押人的手里。”
Ilaisia da Isala: ili hina bagadema amane sia: i, “Abuliba: le na da di fidima: bela: ? Di da asili, dia ada amola ame ilia balofede eno ilima adole ba: i. Ilima adole ba: la masa.” Youla: me da amane adole i, “Hame mabu! Hina Gode Hi fawane da nini hina bagade udiana amo Moua: be hina bagade nini hasalasimusa: asunasi.”
14 以利沙说：“我指着所事奉永生的万军耶和华起誓，我若不看犹大王约沙法的情面，必不理你，不顾你。
Ilaisia da bu adole i, “Na da Hina Gode Esalebe Ea hawa: hamosa. Amo Ea Dioba: le, na da amane ilegele sia: sa. Na da dia fidisu dunu, Yuda hina bagade Yihosiafa: de, ema asigiba: le fawane, di fidimu.
15 现在你们给我找一个弹琴的来。”弹琴的时候，耶和华的灵就降在以利沙身上。
Wali, sani baidama dusu dunu, nama oule misa!” Sani baidama dusu dunu da ea sani baidama dunanoba, Hina Gode da Ilaisiama Ea gasa i.
16 他便说：“耶和华如此说：‘你们要在这谷中满处挖沟；
E amane sia: i, “Hina Gode da amane sia: sa, ‘Amo hano logo hafogai ganodini, hano ogai bagohame ogane gagama!
17 因为耶和华如此说：你们虽不见风，不见雨，这谷必满了水，使你们和牲畜有水喝。’
Dilia da gibu amola fo afae hamedafa ba: mu. Be amo hafogai hano logo da hanoga nabai ba: mu. Amola di, amola dia ohe wa: i, amola liligi gaguli ahoasu ohe, ilia da hano manu gilisi ba: mu.”
18 在耶和华眼中这还算为小事，他也必将摩押人交在你们手中。
Ilaisia da eno amane sia: i, “Be amo hou hamomu da Hina Godema da asaboi gala. Amolawane, e da dilima Moua: bema hasalasisu hou imunu.
19 你们必攻破一切坚城美邑，砍伐各种佳树，塞住一切水泉，用石头糟踏一切美田。”
Dilia da ilia gagili sanawene moilai noga: idafa huluane amo hasalasilalu, samogene lamu. Dilia da ilia ifa dulu faili nasu huluane abusa: le salimu. Dilia da ilia hano nasu huluane lelesimu. Amola ilia nasegagi ha: i bugili nasu soge huluane gelega dedebole, gugunufinisimu.”
20 次日早晨，约在献祭的时候，有水从以东而来，遍地就满了水。
Golale hahabe, hahabe gobele salalusu eso defele, hano da Idome sogeganini a: imisini, osobo dedeboi.
21 摩押众人听见这三王上来要与他们争战，凡能顶盔贯甲的，无论老少，尽都聚集站在边界上。
Moua: be dunu da hina bagade udiana ili doagala: musa: misi dagoi nababeba: le, ilia dunu huluane amo da gegesu liligi gaguli ahoasu dawa: , amo ilima misa: ne sia: nu, Isala: ili soge alalo amoga dadalema: ne sia: i.
22 次日早晨，日光照在水上，摩押人起来，看见对面水红如血，
Ilia da hahabe galu wa: legadole, eso da hano da: iya digagala: i amo da ma: ga: me agoai ba: i.
23 就说：“这是血啊！必是三王互相击杀，俱都灭亡。摩押人哪，我们现在去抢夺财物吧！”
Moua: be dunu da amane sia: i, “Amo da maga: me! Ha lai wa: i udiana ilia da ili gobele gegeiba: le, huluane medole legei ba: sa. Ninia da ilia ha wa: i fisisuga liligi samogemusa: ahoa: di!”
24 摩押人到了以色列营，以色列人就起来攻打他们，以致他们在以色列人面前逃跑。以色列人往前追杀摩押人，直杀入摩押的境内，
Be ilia da Isala: ili ha wa: i fisisua doaga: loba, Isala: ili dunu da ilima doagala: le, ili misibudili se bobogei. Ilia da ili se bobogele, Moua: be fi dunu medole lelegele,
25 拆毁摩押的城邑，各人抛石填满一切美田，塞住一切水泉，砍伐各种佳树，只剩下吉珥·哈列设的石墙；甩石的兵在四围攻打那城。
amola ilia moilai gugunufinisi. Ilia da nasegagi sogebi amo baligilala, Isala: ili dunu huluane afae afae da amoga gelega gaga: lala, nasegagi ha: i manu bugili nasu soge huluane da gelega dedeboi ba: i. Amola ilia da hano bubuga: su huluane lelesisili amola ifa dulu faili nasu huluane abusa: le sali. Amalalu, fa: nodafa, Moua: be soge moilai bai bagade Ge Helese amo fawane dialebe ba: i. Isala: ili ga: muga: dadi gagui dunu da amo moilai sisiga: le, doagala: i.
26 摩押王见阵势甚大，难以对敌，就率领七百拿刀的兵，要冲过阵去到以东王那里，却是不能；
Moua: be hina bagade da gegesu amoga e da hasalabe ba: beba: le, e da gegesu gobihei gagui dunu 7,000 agoane oule asili, ha wa: i dadalei amodili Silia hina bagade ema hobeale masusa: dawa: i. Be hamedei ba: i.
27 便将那应当接续他作王的长子，在城上献为燔祭。以色列人遭遇耶和华的大怒，于是三王离开摩押王，各回本国去了。
Amaiba: le, e da ea magobo mano lale (amo da e bagia hina bagade hamomu galu) amo medole legele, Moua: be ogogole ‘gode’ma, moilai gagoi da: iya gobele sali. Isala: ili dunu da amo ba: beba: le, bagade beda: igia: i. Amaiba: le, ilia da moilai fisili, ilia sogedafa buhagi.
