列王纪下 14
1 以色列王约哈斯的儿子约阿施第二年，犹大王约阿施的儿子亚玛谢登基。
E higa mar ariyo mar loch Jehoash wuod Jehoahaz ruodh Israel, Amazia wuod Joash ruodh Juda nobedo ruoth.
2 他登基的时候年二十五岁，在耶路撒冷作王二十九年。他母亲名叫约耶但，是耶路撒冷人。
Ne en ja-higni piero ariyo gabich kane obedo ruoth kendo norito Jerusalem kuom higni piero ariyo gochiko. Min mare ne nyinge Jehoadin, nyar Jerusalem.
3 亚玛谢行耶和华眼中看为正的事，但不如他祖大卫，乃效法他父约阿施一切所行的；
Notimo gima kare e nyim Jehova Nyasaye, to ok kaka Daudi kwar mare notimo. Noluwo tim wuon mare Joash e gik moko duto.
4 只是邱坛还没有废去，百姓仍在那里献祭烧香。
Kata kamano kuonde motingʼore gi malo mag wangʼo misengini ne ok omuki, kendo ji nodhi nyime mana gi chiwo misengini kod wangʼo ubani mangʼwe ngʼar kanyo.
5 国一坚定，就把杀他父王的臣仆杀了，
Bangʼ ka pinyruodhe nosegurore maber, nonego jotelo mane onego wuon mare mane ruoth.
6 却没有治死杀王之人的儿子，是照摩西律法书上耶和华所吩咐的说：“不可因子杀父，也不可因父杀子，各人要为本身的罪而死。”
Kata kamano ne ok onego yawuot jonekgo koluwo gima ondikie Kitap Chik mar Musa mane Jehova Nyasaye oketo mawacho niya, “Wuone ok nonegi nikech ketho mag nyithindgi, bende nyithindo kik negi nikech ketho mag wuonegi; to ngʼato ka ngʼato nonegi nikech richone owuon.”
7 亚玛谢在盐谷杀了以东人一万，又攻取了西拉，改名叫约帖，直到今日。
Amazia ema ne oloyo jolweny jo-Edom alufu apar e holo mar Chumbi kendo nomako Sela e lweny, moloko nyinge ni Jokthel, kendo pod iluonge kamano nyaka chil kawuono.
8 那时，亚玛谢差遣使者去见耶户的孙子约哈斯的儿子以色列王约阿 施，说：“你来，我们二人相见于战场。”
Bangʼ mano Amazia nooro joote ir Jehoash wuod Jehoahaz, ma wuod Jehu ruodh Israel, kosieme niya, “Bi warom wangʼ gi wangʼ.”
9 以色列王约阿施差遣使者去见犹大王亚玛谢，说：“黎巴嫩的蒺藜差遣使者去见黎巴嫩的香柏树，说：将你的女儿给我儿子为妻。后来黎巴嫩有一只野兽经过，把蒺藜践踏了。
To Jehoash ruodh Israel nodwoko Amazia ruodh Juda gi ngero niya, “Kuth alii man Lebanon nooro wach ne yiend sida man Lebanon ni, ‘Yie ichiw nyari ne wuoda mondo okendi.’ To le moro mar bungu mowuok Lebanon nokadho kanyo monyono kuth aliino gi tiende.
10 你打败了以东人就心高气傲，你以此为荣耀，在家里安居就罢了，为何要惹祸，使自己和犹大国一同败亡呢？”
En adier ni iseloyo jo-Edom kendo koro iwuoyo marach. Bed mamor kuom lochnino, to kik iwuogi e dala! Angʼo momiyo imanyo lweny mabiro tieki kaachiel gi jo-Juda duto?”
11 亚玛谢却不肯听这话。于是以色列王约阿施上来，在犹大的伯·示麦与犹大王亚玛谢相见于战场。
Kata kamano Amazia ne ok odewo, omiyo Jehoash ruodh Israel nomonje. Jehoash kod Amazia ruodh Juda ne joromo e lweny e dala mar Beth Shemesh man Juda.
12 犹大人败在以色列人面前，各自逃回家里去了。
Jo-Israel noloyo jo-Juda kendo ngʼato ka ngʼato noringo kochomo dalane.
13 以色列王约阿施在伯·示麦擒住亚哈谢的孙子、约阿施的儿子犹大王亚玛谢，就来到耶路撒冷，拆毁耶路撒冷的城墙，从以法莲门直到角门共四百肘，
Jehoash ruodh Israel nomako Amazia ruodh Juda, ma wuod Joash, ma wuod Ahazia e Beth Shemesh. Bangʼe Jehoash nodhi Jerusalem kendo nomuko ohinga mar Jerusalem chakre e dhoranga Efraim nyaka kama ohinga ogomogo; bor kama ne omuko ne romo fut mia abich gi piero ochiko gachiel.
14 又将耶和华殿里与王宫府库里所有的金银和器皿都拿了去，并带人去为质，就回撒马利亚去了。
Nokawo dhahabu gi fedha duto kod gik moko duto mane oyudo e hekalu mar Jehova Nyasaye kod mwandu duto mane ni e od ruoth, bende nokawo. Ji moko mano mako e lweny, bangʼe nodok e piny Samaria.
15 约阿施其余所行的事和他的勇力，并与犹大王亚玛谢争战的事，都写在以色列诸王记上。
To kuom gik mamoko duto mane otimore e ndalo loch Jehoash, gi gik moko duto mane otimo kod teko mane okedogi Amazia ruodh Juda, donge ondikgi e kitepe mag weche ruodhi mag Israel?
16 约阿施与他列祖同睡，葬在撒马利亚，以色列诸王的坟地里。他儿子耶罗波安接续他作王。
Jehoash notho moyweyo gi kwerene kendo noyike Samaria gi ruodhi Israel kendo Jeroboam wuode nobedo ruoth kare.
17 以色列王约哈斯的儿子约阿施死后，犹大王约阿施的儿子亚玛谢又活了十五年。
Amazia wuod Joash ruodh Juda nodak higni apar gabich bangʼ tho Jehoash wuod Jehoahaz ruodh Israel.
18 亚玛谢其余的事都写在犹大列王记上。
To weche mamoko mag loch Amazia, donge ondikgi e kitap weche ruodhi mag Juda?
19 耶路撒冷有人背叛亚玛谢，他就逃到拉吉；叛党却打发人到拉吉将他杀了。
Negichikone obadho e Jerusalem mi oringo odhi Lakish, to negioro ji bangʼe Lakish ma onege kuno.
20 人就用马将他的尸首驮到耶路撒冷，葬在大卫城他列祖的坟地里。
Noduog ringre kotingʼ gi faras kendo noyike Jerusalem but kwerene e Dala Maduongʼ mar Daudi.
21 犹大众民立亚玛谢的儿子亚撒利雅接续他父作王，那时他年十六岁。
Eka jo-Juda duto nokawo Azaria mane hike apar gi auchiel mokete ruoth kar wuon mare Amazia.
22 亚玛谢与他列祖同睡之后，亚撒利雅收回以拉他仍归犹大，又重新修理。
En ema ne ogero kuonde mane omukore mag Elath, mi odwoke ne Juda bangʼ ka ruoth Amazia nosetho moike gi kwerene.
23 犹大王约阿施的儿子亚玛谢十五年，以色列王约阿施的儿子耶罗波安在撒马利亚登基，作王四十一年。
E higa mar apar gabich mar Amazia wuod Joash ruodh Juda, Jeroboam wuod Jehoash ruodh Israel nobedo ruodh Samaria kendo nobedo ruoth kuom higni piero angʼwen gachiel.
24 他行耶和华眼中看为恶的事，不离开尼八的儿子耶罗波安使以色列人陷在罪里的一切罪。
Timbene ne richo e nyim Jehova Nyasaye kendo ne ok olokore weyo yore mag richo mar Jeroboam wuod Nebat, mane omiyo jo-Israel otimo.
25 他收回以色列边界之地，从哈马口直到亚拉巴海，正如耶和华—以色列的 神借他仆人迦特希弗人亚米太的儿子先知约拿所说的。
En ema ne odwoko tongʼ mag Israel chakre Lebo Hamath nyaka chop Nam mar Araba, kaluwore gi wach Jehova Nyasaye, ma Nyasach Israel, mane owacho koa e dho jatichne Jona wuod Amitai, mane janabi moa Gath Hefer.
26 因为耶和华看见以色列人甚是艰苦，无论困住的、自由的都没有了，也无人帮助以色列人。
Jehova Nyasaye noneno kaka joma ni Israel ne sandore malit, bedni ne gin wasumbini kata ok gin wasumbini; maonge ngʼama ne nyalo resogi.
27 耶和华并没有说要将以色列的名从天下涂抹，乃借约阿施的儿子耶罗波安拯救他们。
To nikech Jehova Nyasaye ne pok owacho ni obiro golo nying jo-Israel e piny, nomiyo Jeroboam wuod Jehoash oresogi.
28 耶罗波安其余的事，凡他所行的和他的勇力，他怎样争战，怎样收回大马士革和先前属犹大的哈马归以色列，都写在以色列诸王记上。
To kuom gik mamoko duto mane otimore e ndalo loch Jeroboam kod lochne e lwenje duto, kaachiel gi kaka noduogo Damaski kod Hamath mane ni e lwet Juda ne Israel; donge ondikgi e kitepe mag weche ruodhi mag Israel.
29 耶罗波安与他列祖以色列诸王同睡。他儿子撒迦利雅接续他作王。
Jeroboam notho moyweyo gi kwerene, mane ruodhi mag Israel kendo Zekaria wuode nobedo ruoth kare.
