历代志下 26
1 犹大众民立亚玛谢的儿子乌西雅接续他父作王，那时他年十六岁。（
Bangʼe jo-Juda duto nokawo Uzia mane ja-higni apar gauchiel kendo negikete ruoth kar wuon mare Amazia.
2 亚玛谢与他列祖同睡之后，乌西雅收回以禄仍归犹大，又重新修理。）
Kane wuon mare osetho moike kaka kwerene, nochako ogero Elath moduoke ne jo-Juda.
3 乌西雅登基的时候年十六岁，在耶路撒冷作王五十二年。他母亲名叫耶可利雅，是耶路撒冷人。
Uzia ne ja-higni apar gauchiel kane odoko ruoth kendo nobedo ruoth kodak Jerusalem kuom higni piero abich gariyo. Min mare ne nyinge Jekolia ma nyar Jerusalem.
4 乌西雅行耶和华眼中看为正的事，效法他父亚玛谢一切所行的；
Notimo gima kare e nyim wangʼ Jehova Nyasaye mana kaka wuon-gi Amazia nosetimo.
5 通晓 神默示，撒迦利亚在世的时候，乌西雅定意寻求 神；他寻求耶和华， 神就使他亨通。
Noketo chunye kuom Nyasaye e ndalo mag Zekaria, ngʼat ma nopuonje luoro Nyasaye. E ndalo duto mane odwaro Jehova Nyasaye, Nyasaye nomiye gweth.
6 他出去攻击非利士人，拆毁了迦特城、雅比尼城，和亚实突城；在非利士人中，在亚实突境内，又建筑了些城。
Nodhi kedo kod jo-Filistia momuko ohinga mar Gath gi Jabne kod Ashdod. Bangʼe nogero mier machiegni kod Ashdod, kod kuonde mamoko ei piny Filistia.
7 神帮助他攻击非利士人和住在姑珥·巴力的阿拉伯人，并米乌尼人。
Nyasaye nokonye loyo jo-Filistia kod jo-Arabu mane odak Gur Baal kod jo-Meun.
8 亚扪人给乌西雅进贡。他的名声传到埃及，因他甚是强盛。
Jo-Amon nokelo osuru ne Uzia kendo humbe nolandore nyaka e tongʼ-gi kod jo-Misri nimar nosedoko ngʼama duongʼ ahinya.
9 乌西雅在耶路撒冷的角门和谷门，并城墙转弯之处，建筑城楼，且甚坚固；
Uzia nogero kuonde maboyo mag ngʼicho Jerusalem e Dhorangach miluongo ni Ranga Kama Ohinga Ogomogo gi Ranga Holo kod e giko ohinga kendo nogerogi motegno.
10 又在旷野与高原和平原，建筑望楼，挖了许多井，因他的牲畜甚多；又在山地和佳美之地，有农夫和修理葡萄园的人，因为他喜悦农事。
E piny motimo ongoro bende nogeroe kuonde motingʼore mag siro lweny kendo nokunyo yewni mangʼeny nikech ne en kod jamni mangʼeny e tie gode kod e piny pap. Bende ne en kod joma ne tiyone e puothe kod puothene mag mzabibu manie gode kaachiel gi kuonde momew nikech nohero pur.
11 乌西雅又有军兵，照书记耶利和官长玛西雅所数点的，在王的一个将军哈拿尼雅手下，分队出战。
Uzia ne ni kod jolweny motiegore maber moikore dhiye kedo kaluwore kod migepegi mana kaka Jeyel jagoro kod Maseya jatelo nopogogi kaluwore kaka Hanania mane achiel kuom jodong ruoth nochikogi.
12 族长、大能勇士的总数共有二千六百人，
Kar romb jotelo mag anywola mane otelo ne jolweny ne gin alufu ariyo gi mia auchiel.
13 他们手下的军兵共有三十万七千五百人，都有大能，善于争战，帮助王攻击仇敌。
Jogo mane gitelonegi ne gin jolweny mane otieg ne lweny ne gin ji alufu mia adek gabiriyo kod mia abich, joma ngʼeny moloyo madikony ruoth kedo gi wasike.
14 乌西雅为全军预备盾牌、枪、盔、甲、弓，和甩石的机弦，
Uzia noloso ni jolweny kuodi gi tonge gi ogute gi akor mag nyinyo gi atunge gi kite midiro gorujre.
15 又在耶路撒冷使巧匠做机器，安在城楼和角楼上，用以射箭发石。乌西雅的名声传到远方；因为他得了非常的帮助，甚是强盛。
Noloso gir lweny moro midirogo aserni gi kite madongo mane joma riek ofwenyo moketo kuonde maboyo mag ngʼicho kod kuonde ma ohinga ogomogo Jerusalem. Humbe nolandore mabor kendo malach nikech nokonye ahinya nyaka nobedo motegno miwuoro.
16 他既强盛，就心高气傲，以致行事邪僻，干犯耶和华—他的 神，进耶和华的殿，要在香坛上烧香。
Kane Uzia osedoko motegno, sungruokne nomiyo opodho. Noweyo luwo Jehova Nyasaye ma Nyasache mi nodonjo e hekalu mar Jehova Nyasaye mondo owangʼ ubani e kendo mar misango mar ubani.
17 祭司亚撒利雅率领耶和华勇敢的祭司八十人，跟随他进去。
To Azaria jadolo kod jodolo mamoko mag Jehova Nyasaye piero aboro ma jochir noluwe kuno.
18 他们就阻挡乌西雅王，对他说：“乌西雅啊，给耶和华烧香不是你的事，乃是亚伦子孙承接圣职祭司的事。你出圣殿吧！因为你犯了罪。你行这事，耶和华 神必不使你得荣耀。”
Negikwere kagiwacho niya, “Uzia, ok en tiji wangʼo ni Jehova Nyasaye ubani; nimar mano en tij jodolo ma nyikwa Harun mane opwodhi mondo giwangʼ ubani. Wuogi e kama ler mar lemo nikech iseketho, omiyo Jehova Nyasaye ok nogwedhi.”
19 乌西雅就发怒，手拿香炉要烧香。他向祭司发怒的时候，在耶和华殿中香坛旁众祭司面前，额上忽然发出大麻风。
Uzia mane oyudo ka oikore gi tap mach e lwete mondo owangʼ ubani nokecho. Kane mirima omake kod jodolo, dhoho nolandore e lela wangʼe e nyim jodolo e hekalu mar Jehova Nyasaye but kendo mar misango miwangʼoe ubani.
20 大祭司亚撒利雅和众祭司观看，见他额上发出大麻风，就催他出殿；他自己也急速出去，因为耶和华降灾与他。
Kane Azaria jadolo maduongʼ gi jodolo duto norange, negineno ni en kod dhoho e lela wangʼe mine gigole oko mapiyo. To en owuon bende noreto mapiyo mondo owuogi nikech Jehova Nyasaye nosechwade.
21 乌西雅王长大麻风直到死日，因此住在别的宫里，与耶和华的殿隔绝。他儿子约坦管理家事，治理国民。
Ruoth Uzia nobedo ja-dhoho nyaka chiengʼ thone, emomiyo nodak e ot kar kende ka en gi dhoho kendo ne ok oyiene donjo e hekalu mar Jehova Nyasaye. Jotham wuode ema ne rito dala ruoth kendo norito piny.
22 乌西雅其余的事，自始至终都是亚摩斯的儿子先知以赛亚所记的。
Weche mamoko mag loch Uzia koa chakruokgi nyaka gikogi ondikgi e kitap janabi Isaya wuod Amoz.
23 乌西雅与他列祖同睡，葬在王陵的田间他列祖的坟地里；因为人说，他是长大麻风的。他儿子约坦接续他作王。
Uzia notho moyweyo gi kwerene kendo noyike machiegni gi paw liete ruodhi nikech ji nowacho niya, “Ne en kod dhoho.” Kendo Jotham wuode nobedo ruoth kare.
