历代志下 24
1 约阿施登基的时候年七岁，在耶路撒冷作王四十年。他母亲名叫西比亚，是别是巴人。
Youa: sie da lalelegele, ea ode fesu gidigili, Yuda hina bagade hamoi. E da Yelusaleme moilai bai bagade ganodini esala, ode 40 agoanega Yuda fi ouligilalu. Ea ame da Biasiba moilai uda galu, ea dio amo Sibia.
2 祭司耶何耶大在世的时候，约阿施行耶和华眼中看为正的事。
Yihoida ea esalusu huluane amo ganodini, Youa: sie da Hina Gode hahawane ba: ma: ne hou hamonanusu. Bai gobele salasu dunu Yihoida da hou noga: idafa ema olelei.
3 耶何耶大为他娶了两个妻，并且生儿养女。
Yihoiada da hina bagade Youa: sie idua aduna ilegei. Elama dunu manolali amola uda manolali da lalelegei.
4 此后，约阿施有意重修耶和华的殿，
Amogalu fa: no, Youa: sie da Debolo Diasu dodoa: musa: dawa: i.
5 便召聚众祭司和利未人，吩咐他们说：“你们要往犹大各城去，使以色列众人捐纳银子，每年可以修理你们 神的殿；你们要急速办理这事。”只是利未人不急速办理。
Youa: sie da gobele salasu dunu amola Lifai fi dunu ili ema misa: ne sia: ne, ilia da Yuda moilai huluane amoga asili, muni amo Debolo Diasu dodoa: musa: lama: ne sia: i. E da ilima hedolo masa: ne sia: i. Be ilia hedolo hame asi.
6 王召了大祭司耶何耶大来，对他说：“从前耶和华的仆人摩西，为法柜的帐幕与以色列会众所定的捐项，你为何不叫利未人照这例从犹大和耶路撒冷带来作殿的费用呢？”（
Amaiba: le, Youa: sie da ilia ouligisu dunu Yihoida ema misa: ne sia: ne, amola ema amane adole ba: i, “Na da Lifai dunuma, ilia da su lasu (da: gisi) amo Hina Gode ea hawa: hamosu dunu Mousese da Hina Gode Ea Abula Diasu ouligima: ne ilegei, amo Yuda amola Yelusaleme fima lama: ne masa: ne sia: i. Ilia hame lala asiba: le, di da abuliba: le amo hou hame ouligibala: ?”
7 因为那恶妇亚她利雅的众子曾拆毁 神的殿，又用耶和华殿中分别为圣的物供奉巴力。）
(Wadela: idafa uda A: dalaia ea fa: no bobogesu dunu da Debolo Diasu wadela: lesi. Ilia da hadigi liligi mogili amo ogogosu ‘gode’ Ba: ilema nodone sia: ne gadomusa: lai.)
8 于是王下令，众人做了一柜，放在耶和华殿的门外，
Amalalu, Yihoida da hamoma: ne sia: beba: le, Lifai fi dunu da gagili hamone, Debolo Diasu logo holeiga ligisi.
9 又通告犹大和耶路撒冷的百姓，要将 神仆人摩西在旷野所吩咐以色列人的捐项给耶和华送来。
Ilia Yelusaleme amola Yuda fi dunu huluanema, ilia da muni amo da Gode Ea hawa: hamosu dunu Mousese da bisili hafoga: i sogega lidili amola lama: ne ilegei, amo defele Hina Godema iamisa: ne sia: si.
10 众首领和百姓都欢欢喜喜地将银子送来，投入柜中，直到捐完。
Dunu amola ilia ouligisu dunu da amo hou hahawane ba: i. Ilia da ilia su (‘da: gisi’) muni gaguli misini, gagili nabalesi.
11 利未人见银子多了，就把柜抬到王所派的司事面前；王的书记和大祭司的属员来将柜倒空，仍放在原处。日日都是这样，积蓄的银子甚多。
Eso huluane, Lifai dunu da amo gagili ouligisu dunuma gaguli asi. Ilia da amo gagili ganodini muni bagade ba: loba, hina bagade ea sia: dedesu dunu amola Gobele Salasu Hina dunu ea ilegei dunu, ela da misini, muni lidilalu, gagili ea sogebiga bu ligisisu. Amaiba: le, ilia da muni bagade gagadoi.
12 王与耶何耶大将银子交给耶和华殿里办事的人，他们就雇了石匠、木匠重修耶和华的殿，又雇了铁匠、铜匠修理耶和华的殿。
Amalalu, hina bagade amola Yihoiada da amo muni Debolo Diasu hawa: hamosu ouligisu dunu ilima iasu. Amo dunu ilia da diasu gagusu dunu, gele goudasu dunu amola gele dadamusu dunu, ilima iasu. Amola ilia da ifa gaga: i, amola gele gadelale sa: i, amo bu hahamoma: ne, amola eno hawa: hamoma: ne, amo dabe iasu.
13 工人操作，渐渐修成，将 神殿修造得与从前一样，而且甚是坚固。
Ilia huluane gasa fili, hawa: hamone, Debolo Diasu da bu hahamoi dagoi ba: i. Debolo Diasu da ea musa: gasa bagade gagui hou bu ba: i.
14 工程完了，他们就把其余的银子拿到王与耶何耶大面前，用以制造耶和华殿供奉所用的器皿和调羹，并金银的器皿。 耶何耶大在世的时候，众人常在耶和华殿里献燔祭。
Debolo Diasu dodoa: su da hamoi dagoloba, muni dialu ilia da hina bagade amola Yihoiada elama i. Amo muniga ela da silifa ofodo, dalabede, gamali gesosu liligi, amola eno silifa o gouli liligi huluane, amo hahamomusa: ilegei. Yihoiada da esaloba, ilia da Debolo Diasuga gobele salasu hou gebewane hamonanu.
15 耶何耶大年纪老迈，日子满足而死。死的时候年一百三十岁，
E da da: idafa hamone, ode 130 agoane gidigiloba, e da bogoi.
16 葬在大卫城列王的坟墓里；因为他在以色列人中行善，又事奉 神，修理 神的殿。
E da Isala: ili dunu fi amola Debolo Diasu hou noga: le fidi amola Gode Ea hawa: hamosu noga: le hamoi. Amo dawa: le, ilia da ea da: i hodo amo hina bagade gele gelabo Da: ibidi Moilai bai bagadega, amo ganodini sali.
17 耶何耶大死后，犹大的众首领来朝拜王；王就听从他们。
Be Yihoiada da bogoloba, amogalu Yuda ouligisu dunu da Youa: sie ilia fada: i sia: fa: no bobogemusa: fuligala: i.
18 他们离弃耶和华—他们列祖 神的殿，去事奉亚舍拉和偶像；因他们这罪，就有忿怒临到犹大和耶路撒冷。
Amaiba: le, Yuda dunu da Debolo Diasu ganodini, ilia aowalalia Hina Godema nodone sia: ne gadosu hou fisiagale, ogogosu loboga hamoi ‘gode’ amola wadela: i uda ‘gode’ Asila agoai loboga hamoi liligi ilima muni nodone sia: ne gadosu hou hamosu. Ilia da amo wadela: i hou hamobeba: le, Hina Gode Ea ougi hou da Yuda amola Yelusaleme fi ilima doaga: i.
19 但 神仍遣先知到他们那里，引导他们归向耶和华。这先知警戒他们，他们却不肯听。
Hina Gode da ilima balofede dunu, ili Ema sinidigima: ne sisasu ima: ne asunasi. Be ilia da amo sisasu hame nabi.
20 那时， 神的灵感动祭司耶何耶大的儿子撒迦利亚，他就站在上面对民说：“神如此说：你们为何干犯耶和华的诫命，以致不得亨通呢？因为你们离弃耶和华，所以他也离弃你们。”
Amalalu, Hina Gode Ea A: silibu Hadigidafa da Segalaia (gobele salasu dunu Yihoiada egefe) amoga aligila sa: i. E da dunu huluane ilia midadi lelu, amane sia: i, “Hina Gode da amane sia: sa, ‘Dilia abuliba: le Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i hame naba? Dilia da didili hame hamomu. Dilia da Hina Gode fisiagaiba: le, E amola da dili fisiagai dagoi.’”
21 众民同心谋害撒迦利亚，就照王的吩咐，在耶和华殿的院内用石头打死他。
Hina bagade Youa: sie da eno dunu gilisili, Segalaia fane legemusa: ilegei. Hina bagade da sia: beba: le, Yuda fi dunu da Hina Gode Ea Debolo Diasu gagoi ganodini, Segalaia igiga gala: le, medole legei dagoi.
22 这样，约阿施王不想念撒迦利亚的父亲耶何耶大向自己所施的恩，杀了他的儿子。撒迦利亚临死的时候说：“愿耶和华鉴察伸冤！”
Youa: sie da Segalaia eda Yihoiada ema mae fisili noga: le hawa: hamoi amo gogolei. Amola ea sia: beba: le, ilia Segalaia medole legei. Segalaia da bogolaloba, e amane wele sia: i, “Hina Gode da dia hamobe ba: ma: mu amola dima se iasu imunu da defea!”
23 满了一年，亚兰的军兵上来攻击约阿施，来到犹大和耶路撒冷，杀了民中的众首领，将所掠的财货送到大马士革王那里。
Amo ode dogoa, Silia dadi gagui wa: i da Yuda amola Yelusaleme fi doagala: i. Ilia da ouligisu dunu huluane medole legei amola liligi bagohamedafa susuguli, Dama: sagase moilai bai bagadega gaguli asi.
24 亚兰的军兵虽来了一小队，耶和华却将大队的军兵交在他们手里，是因犹大人离弃耶和华—他们列祖的 神，所以借亚兰人惩罚约阿施。
Silia dadi gagui wa: i da fonobahadi fawane, be Hina Gode da ili fidibiba: le, ilia da Yuda fi dadi gagui wa: i bagadedafa amo hasali dagoi. Bai Yuda fi dunu da ilia aowalalia Hina Gode fisiagai dagoi. Hina bagade Youa: sie da agoane se iasu lai.
25 亚兰人离开约阿施的时候，他患重病；臣仆背叛他，要报祭司耶何耶大儿子流血之仇，杀他在床上，葬他在大卫城，只是不葬在列王的坟墓里。
E da bagade fafa: ginisi ba: i. Amola ha lai dunu da ilia sogega bu ahoanoba, eagene ouligisu dunu aduna da ilegele, ea debea da: iya esala, e medole legei. Ela da gobele salasu dunu Yihoiada ea mano fasu dabe ima: ne e fane legei. Ilia da ea da: i hodo amo Da: ibidi Moilai bai bagadega ulidogone sali. Be hina bagade ilia bogoi gele gelabo ganodini hame sali.
26 背叛他的是亚扪妇人示米押的儿子撒拔和摩押妇人示米利的儿子约萨拔。
(Dunu amo da ilegele e medole legei, elea dio da Sa: iba: de amola Yihosaba: de. Sa: iba: de da A: mone fi uda ea dio amo Simia: de amo egefe galu, amola Yihosaba: de da Moua: be fi uda ea dio amo Similidi amo egefe galu.)
27 至于他的众子和他所受的警戒，并他重修 神殿的事，都写在列王的传上。他儿子亚玛谢接续他作王。
Youa: sie egefelalia hou, amola balofede dunu ema gagabosu ba: la: lusu, amola ea Debolo Diasu dodoa: su hou, amo huluane da “Hina bagade buga Dedei ea Bai Olelesu Meloa” amo ganodini dedene legei. Youa: sie egefe A: masaia da e bagia Yuda hina bagade hamoi.
