撒母耳记上 28
1 那时，非利士人聚集军旅，要与以色列人打仗。亚吉对大卫说：“你当知道，你和跟随你的人都要随我出战。”
E ndalogo jo-Filistia nochoko jolwenjgi mondo oked gi Israel. Akish nowacho ni Daudi niya, “Nyaka ingʼe ni in gi jogi udhi koda e lweny.”
2 大卫对亚吉说：“仆人所能做的事，王必知道。”亚吉对大卫说：“这样，我立你永远作我的护卫长。”
Daudi nowachone niya, “To koro inine gi wangʼi gima jatiji nyalo timo.” Akish nodwoke niya, “Mano ber, abiro keti jaritna e ndalo duto mar ngimana.”
3 那时撒母耳已经死了，以色列众人为他哀哭，葬他在拉玛，就是在他本城里。扫罗曾在国内不容有交鬼的和行巫术的人。
Samuel nosetho kendo Israel duto noywage mine giike e dalane man Rama. Saulo noseriembo ajuoke, gi jo-nyakalondo oa e piny.
4 非利士人聚集，来到书念安营；扫罗聚集以色列众人在基利波安营。
Jo-Filistia nochokore mobiro mojot e Shunem, ka Saulo bende nochoko jo-Israel duto modhi ojot Gilboa.
5 扫罗看见非利士的军旅就惧怕，心中发颤。
Ka Saulo noneno jolwenj jo-Filistia luoro gi kihondko nomake.
6 扫罗求问耶和华，耶和华却不借梦，或乌陵，或先知回答他。
Nopenjo Jehova Nyasaye wach, to Jehova Nyasaye ne ok odwoke e yor lek kata gi Urim kata gi dho jonabi.
7 扫罗吩咐臣仆说：“当为我找一个交鬼的妇人，我好去问她。”臣仆说：“在隐·多珥有一个交鬼的妇人。”
Eka Saulo nowachone joma tiyone niya, “Dwarnauru dhako ma ja-nyakalondo, mondo adhi apenje wach.” Negidwoke niya, “Nitie moro Endor.”
8 于是扫罗改了装，穿上别的衣服，带着两个人，夜里去见那妇人。扫罗说：“求你用交鬼的法术，将我所告诉你的死人，为我招上来。”
Mi Saulo notemo loko nenruokne korwako lewni mopogore opogore, eka en gi ji ariyo moko negidhi ir dhako ma ja-nyakalondo gotieno. Nowacho niya, “Penjna wach kuom chuny ngʼat motho kendo ikelna ngʼatno mabiro nyisi nyinge.”
9 妇人对他说：“你知道扫罗从国中剪除交鬼的和行巫术的。你为何陷害我的性命，使我死呢？”
Eka dhakono nowachone niya, “Chutho ingʼeyo gima Saulo nosetimo. Osetieko jo-nyakalondo gi ajuoke e piny. Angʼo momiyo ichiko obadho ne ngimana, mondo okelna tho?”
10 扫罗向妇人指着耶和华起誓说：“我指着永生的耶和华起誓，你必不因这事受刑。”
Saulo nokwongʼore gi nying Jehova Nyasaye niya, “Akwongʼora gi nying Jehova Nyasaye mangima ni ok nokumi kuom timo ma.”
11 妇人说：“我为你招谁上来呢？”回答说：“为我招撒母耳上来。”
Eka dhakoni nopenje niya, “En ngʼa ma idwaro mondo agolni?” Nowachne niya, “Golna Samuel.”
12 妇人看见撒母耳，就大声呼叫，对扫罗说：“你是扫罗，为什么欺哄我呢？”
Kane dhakono oneno Samuel noywak gi dwol maduongʼ mowachone Saulo niya, “Angʼo momiyo isewuonda? In Saulo!”
13 王对妇人说：“不要惧怕，你看见了什么呢？”妇人对扫罗说：“我看见有神从地里上来。”
Ruoth nowachone niya, “Kik ibed maluor. Angʼo ma ineno?” To dhakono nowachone niya, “Aneno chuny ngʼama nosetho kawuok e lowo.”
14 扫罗说：“他是怎样的形状？”妇人说：“有一个老人上来，身穿长衣。”扫罗知道是撒母耳，就屈身，脸伏于地下拜。
To nopenje niya, “Ochalo nadi?” Nowachone niya, “Jaduongʼ moti morwako law abola ema wuok.” Eka Saulo nongʼeyo ni en Samuel, mi nokulore nyaka e lowo monindo piny e lowo auma.
15 撒母耳对扫罗说：“你为什么搅扰我，招我上来呢？”扫罗回答说：“我甚窘急；因为非利士人攻击我， 神也离开我，不再借先知或梦回答我。因此请你上来，好指示我应当怎样行。”
Samuel nowachone Saulo niya, “Angʼo momiyo ichanda kimiyo awuok oko?” Saulo nodwoke niya, “An gi midhiero maduongʼ. Jo-Filistia osemonja kendo kedo koda, Nyasaye bende oseweya. Tinde ok odwoka, gi dwond jonabi kata e yor lek. Mano emomiyo aluongi ni mondo iwachna gima onego atim?”
16 撒母耳说：“耶和华已经离开你，且与你为敌，你何必问我呢？
Samuel nowacho niya, “Angʼo momiyo ipenja wach ka Jehova Nyasaye oseweyi mobedo jasiki?
17 耶和华照他借我说的话，已经从你手里夺去国权，赐与别人，就是大卫。
Jehova Nyasaye osetimo mana gima nakoroni. Jehova Nyasaye osegolo loch e lweti mi omiye achiel kuom jobathi ma en Daudi.
18 因你没有听从耶和华的命令；他恼怒亚玛力人，你没有灭绝他们，所以今日耶和华向你这样行，
Nikech nidagi winjo Jehova Nyasaye kendo timo kaka nochiki mondo itim ne jo-Amalek mane en-go gi mirima maduongʼ, mano emomiyo Jehova Nyasaye osetimoni gini kawuono.
19 并且耶和华必将你和以色列人交在非利士人的手里。明日你和你众子必与我在一处了；耶和华必将以色列的军兵交在非利士人手里。”
Jehova Nyasaye dhi chiwo jo-Israel kaachiel kodi ni jo-Filistia, kendo kiny in kod yawuoti unubed koda. Jehova Nyasaye biro chiwo jolweny mag Israel ni jo-Filistia.”
20 扫罗猛然仆倒，挺身在地，因撒母耳的话甚是惧怕；那一昼一夜，没有吃什么，就毫无气力。
To gisano Saulo nogore moriere piny ka luoro omake nikech weche Samuel. Tekre norumo nikech ne pok ochiemo odiechiengʼ ngima gi otieno.
21 妇人到扫罗面前，见他极其惊恐，对他说：“婢女听从你的话，不顾惜自己的性命，遵从你所吩咐的。
Kane dhakono obiro ir Saulo moneno kaka nobwok malich, nowacho niya, “Ne, jatichni madhako osetimo gima ne ichike. Ne akawo ngimana ka nono kane atimo gima ne iwacho ni atim.
22 现在求你听婢女的话，容我在你面前摆上一点食物，你吃了，可以有气力行路。”
Koro yie iwinj jatichni mondo iyiena amiyi chiemo moro minyalo chamo mondo iyud teko mar dok.”
23 扫罗不肯，说：“我不吃。”但他的仆人和妇人再三劝他，他才听了他们的话，从地上起来，坐在床上。
Nodagi mowacho niya, “Ok nachiem.” To joge noriwore gi dhakono kamedo kwaye, mi nowinjogi. Noa malo e lowo mobet e kom.
24 妇人急忙将家里的一只肥牛犊宰了，又拿面抟成无酵饼烤了，
Dhakono ne nigi nyarwath machwe e ode, mine oyangʼe mapiyo piyo. Nokawo mogo, modwalo motedogo makati ma ok oketie thowi.
25 摆在扫罗和他仆人面前。他们吃完，当夜就起身走了。
Eka noketo chiemo e nyim Saulo gi joge mine gichiemo. Bangʼe ne giwuok gotienono mi gidhi.
