列王纪上 20
1 亚兰王便·哈达聚集他的全军，率领三十二个王，带着车马上来围攻撒马利亚；
А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити.
2 又差遣使者进城见以色列王亚哈，对他说：“便·哈达如此说：
И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град,
3 你的金银都要归我，你妻子儿女中最美的也要归我。”
И поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су.
4 以色列王回答说：“我主我王啊，可以依着你的话，我与我所有的都归你。”
А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам.
5 使者又来说：“便·哈达如此说：我已差遣人去见你，要你将你的金银、妻子、儿女都给我。
А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш.
6 但明日约在这时候，我还要差遣臣仆到你那里，搜查你的家和你仆人的家，将你眼中一切所喜爱的都拿了去。”
Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети.
7 以色列王召了国中的长老来，对他们说：“请你们看看，这人是怎样地谋害我，他先差遣人到我这里来，要我的妻子、儿女，和金银，我并没有推辞他。”
Тада дозва цар Израиљев све старешине земаљске и рече: Гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних.
8 长老和百姓对王说：“不要听从他，也不要应允他。”
А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај.
9 故此，以色列王对便·哈达的使者说：“你们告诉我主我王说：王头一次差遣人向仆人所要的，仆人都依从；但这次所要的，我不能依从。”使者就去回复便·哈达。
И рече посланицима Вен-Ададовим: Кажите цару господару мом: Што си прво поручио слузи свом све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор.
10 便·哈达又差遣人去见亚哈说：“撒马利亚的尘土若够跟从我的人每人捧一捧的，愿神明重重地降罚与我！”
А Вен-Адад посла к њему и поручи: Тако да ми учине богови и тако додаду! Неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст.
11 以色列王说：“你告诉他说，才顶盔贯甲的，休要像摘盔卸甲的夸口。”
А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује.
12 便·哈达和诸王正在帐幕里喝酒，听见这话，就对他臣仆说：“摆队吧！”他们就摆队攻城。
А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: Дижите се. И дигоше се на град.
13 有一个先知来见以色列王亚哈，说：“耶和华如此说：‘这一大群人你看见了吗？今日我必将他们交在你手里，你就知道我是耶和华。’”
Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ.
14 亚哈说：“借着谁呢？”他回答说：“耶和华说，借着跟从省长的少年人。”亚哈说：“要谁率领呢？”他说：“要你亲自率领。”
А Ахав рече: Преко кога? А он рече: Овако вели Господ: Преко момака кнезова земаљских. Опет рече: Ко ће заметнути бој? А он рече: Ти.
15 于是亚哈数点跟从省长的少年人，共有二百三十二名，后又数点以色列的众兵，共有七千名。
Тада преброја момке кнезова земаљских, и беше их двеста и тридесет и два; после њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада.
16 午间，他们就出城；便·哈达和帮助他的三十二个王正在帐幕里痛饮。
И изиђоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ.
17 跟从省长的少年人先出城；便·哈达差遣人去探望，他们回报说：“有人从撒马利亚出来了。”
И изиђоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: Изиђоше људи из Самарије.
18 他说：“他们若为讲和出来，要活捉他们；若为打仗出来，也要活捉他们。”
А он рече: Ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе.
19 跟从省长的少年人出城，军兵跟随他们；
И изиђоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима.
20 各人遇见敌人就杀。亚兰人逃跑，以色列人追赶他们；亚兰王便·哈达骑着马和马兵一同逃跑。
И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побегоше, а Израиљци их потераше. И Вен-Адад, цар сирски побеже на коњу с коњицима.
21 以色列王出城攻打车马，大大击杀亚兰人。
И цар Израиљев изиђе и поби коње и кола, и учини велик покољ међу Сирцима.
22 那先知来见以色列王，对他说：“你当自强，留心怎样防备；因为到明年这时候，亚兰王必上来攻击你。”
Потом дође пророк к цару Израиљевом и рече му: Иди, буди храбар; и промисли и види шта ћеш чинити, јер ће до године опет доћи цар сирски на те.
23 亚兰王的臣仆对亚兰王说：“以色列人的神是山神，所以他们胜过我们；但在平原与他们打仗，我们必定得胜。
А цару сирском рекоше слуге његове: Њихови су богови горски богови, зато нас надјачаше; него да се бијемо с њима у пољу, за цело ћемо их надјачати.
24 王当这样行：把诸王革去，派军长代替他们，
Учини дакле овако: Уклони те цареве с места њихових, и постави војводе место њих.
25 又照着王丧失军兵之数，再招募一军，马补马，车补车，我们在平原与他们打仗，必定得胜。”王便听臣仆的话去行。
Па скупи војску каква је била она која је изгинула, и коње какви су били они коњи, и кола као она кола; па да се побијемо с њима у пољу; зацело ћемо их надјачати. И послуша их, и учини тако.
26 次年，便·哈达果然点齐亚兰人上亚弗去，要与以色列人打仗。
А кад прође година, Вен-Адад преброја Сирце, и пође у Афек да војује на Израиља.
27 以色列人也点齐军兵，预备食物，迎着亚兰人出去，对着他们安营，好像两小群山羊羔；亚兰人却满了地面。
А синови Израиљеви пребројаше се, и понесавши хране изиђоше пред њих. И стадоше у логор синови Израиљеви према њима, као два мала стада коза, а Сирци беху прекрилили земљу.
28 有神人来见以色列王，说：“耶和华如此说：‘亚兰人既说我—耶和华是山神，不是平原的神，所以我必将这一大群人都交在你手中，你们就知道我是耶和华。’”
Тада дође човек Божји, и проговори цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Што Сирци рекоше да је Господ горски Бог а није Бог пољски, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво велико да знате да сам ја Господ.
29 以色列人与亚兰人相对安营七日，到第七日两军交战；那一日以色列人杀了亚兰人步兵十万，
И стајаху у логору једни према другима седам дана; а седмог дана побише се, и синови Израиљеви побише Сираца сто хиљада пешака у један дан.
30 其余的逃入亚弗城；城墙塌倒，压死剩下的二万七千人。 便·哈达也逃入城，藏在严密的屋子里。
А остали побегоше у град Афек, и паде зид на двадесет и седам хиљада људи који беху остали. И Вен-Адад побегав у град уђе у најтајнију клет.
31 他的臣仆对他说：“我们听说以色列王都是仁慈的王，现在我们不如腰束麻布，头套绳索，出去投降以色列王，或者他存留王的性命。”
А слуге му рекоше: Ево чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви цареви; да вежемо кострет око себе и да метнемо узице себи око вратова, па да изиђемо пред цара Израиљевог, да ако остави у животу душу твоју.
32 于是他们腰束麻布，头套绳索，去见以色列王，说：“王的仆人便·哈达说，求王存留我的性命。”亚哈说：“他还活着吗？他是我的兄弟。”
И везаше кострет око себе, и метнуше узице себи око вратова, и дођоше к цару Израиљевом и рекоше: Слуга твој Вен-Адад вели: Остави у животу душу моју. А он рече: Је ли још жив? Брат ми је.
33 这些人留心探出他的口气来，便急忙就着他的话说：“便·哈达是王的兄弟！”王说：“你们去请他来。”便·哈达出来见王，王就请他上车。
А људи узеше то за добар знак, и одмах да би га ухватили за реч рекоше: Брат је твој Вен-Адад. А он рече: Идите, доведите га. Тада Вен-Адад изиђе к њему; а он га посади на своја кола.
34 便·哈达对王说：“我父从你父那里所夺的城邑，我必归还。你可以在大马士革立街市，像我父在撒马利亚所立的一样。”亚哈说：“我照此立约，放你回去”，就与他立约，放他去了。
Тада му рече Вен-Адад: Градове које је узео отац мој твом оцу, вратићу, и начини себи улице у Дамаску као што је отац мој учинио у Самарији. А он одговори: С том вером отпустићу те. И учини веру с њим, и отпусти га.
35 有先知的一个门徒奉耶和华的命对他的同伴说：“你打我吧！”那人不肯打他。
Тада један између синова пророчких рече другом по речи Господњој: Биј ме. Али га онај не хте бити.
36 他就对那人说：“你既不听从耶和华的话，你一离开我，必有狮子咬死你。”那人一离开他，果然遇见狮子，把他咬死了。
А он му рече: Што не послуша глас Господњи, зато, ево кад отидеш од мене, лав ће те заклати. И кад отиде од њега, сукоби га лав и закла га.
37 先知的门徒又遇见一个人，对他说：“你打我吧！”那人就打他，将他打伤。
Опет, нашав другог рече му: Биј ме. А онај га изби и израни га.
38 他就去了，用头巾蒙眼，改换面目，在路旁等候王。
Тада отиде пророк и стаде на пут куда ће цар проћи, и нагрди се пепелом по лицу.
39 王从那里经过，他向王呼叫说：“仆人在阵上的时候，有人带了一个人来，对我说：‘你看守这人，若把他失了，你的性命必代替他的性命；不然，你必交出一他连得银子来。’
А кад цар пролажаше, он викну цара и рече: Твој слуга беше изашао у бој, а један дошавши доведе ми човека и рече: Чувај овог човека; ако ли га нестане, биће твоја душа за његову душу, или ћеш платити таланат сребра.
40 仆人正在忙乱之间，那人就不见了。”以色列王对他说：“你自己定妥了，必照样判断你。”
А кад твој слуга имаше посла тамо амо, њега неста. Тада му рече цар Израиљев: То ти је суд, сам си одсудио.
41 他急忙除掉蒙眼的头巾，以色列王就认出他是一个先知。
А он брже убриса пепео с лица, и цар Израиљев позна га да је један од пророка.
42 他对王说：“耶和华如此说：‘因你将我定要灭绝的人放去，你的命就必代替他的命，你的民也必代替他的民。’”
А он му рече: Овако вели Господ: Што си пустио из руку човека ког сам ја осудио да се истреби, душа ће твоја бити за његову душу и народ твој за његов народ.
43 于是以色列王闷闷不乐地回到撒马利亚，进了他的宫。
И отиде цар Израиљев кући својој зловољан и љутит, и дође у Самарију.
