列王纪上 14
1 那时，耶罗波安的儿子亚比雅病了。
Amogalu, hina bagade Yelouboua: me egefe Abaidia da olo madelai.
2 耶罗波安对他的妻说：“你可以起来改装，使人不知道你是耶罗波安的妻，往示罗去，在那里有先知亚希雅。他曾告诉我说，你必作这民的王。
Yelouboua: me da ea udama amane sia: i, “Dunu eno ilia da di mae dawa: digima: ne, dia da: i afadenene amola Siailou moilaiga masa. Amogai balofede dunu Ahaidia da esala. E da musa: na da Isala: ili ouligisu hamomu sia: i.
3 现在你要带十个饼，与几个薄饼，和一瓶蜜去见他，他必告诉你儿子将要怎样。”
Di agi ga: gi nabuane amola falaua fofaga: i eno amola agime hano di amo igili imunusa: gaguli masa. Ema amane adole ba: ma, ‘Ania mano oloi da esaloma: bela: ?’ Amasea, e da ania mano ea hou dima olelemu.”
4 耶罗波安的妻就这样行，起身往示罗去，到了亚希雅的家。亚希雅因年纪老迈，眼目发直，不能看见。
Amaiba: le, e da Ahaidia ea diasu Siailou moilaiga dialoba, amoga asi. Ahaidia da da: i hamoiba: le, ea si da dofoi dagoi.
5 耶和华先晓谕亚希雅说：“耶罗波安的妻要来问你，因她儿子病了，你当如此如此告诉她。她进来的时候必装作别的妇人。”
Yelouboua: me ea uda da ema ea mano oloi hou adole ba: la mana, e dawa: i galu. Bai Hina Gode da ema adoi galu. Amola Hina Gode da Ahaidia ea sia: amo sia: ma: ne olelei. Yelouboua: me ea uda da doaga: le, e da uda enoyale dawa: ma: ne afadenei.
6 她刚进门，亚希雅听见她脚步的响声，就说：“耶罗波安的妻，进来吧！你为何装作别的妇人呢？我奉差遣将凶事告诉你。
Be Ahaidia da e logo ga: su golili mabe nababeba: le, e amane sia: i, “Misa! Na dawa: , di da Yelouboua: me ea uda. Di da abuliba: le uda enoyale dawa: ma: ne, dia da: i afadenebela: ? Na da di da: i dioma: ne sia: mu gala.
7 你回去告诉耶罗波安说：‘耶和华—以色列的 神如此说：我从民中将你高举，立你作我民以色列的君，
Di asili, Yelouboua: mema amane sia: ma, ‘Isala: ili Hina Gode da dima amane sia: sa, Na da Isala: ili dunu fi amo ganodini di ilegele, di Na Isala: ili fi dunu ouligima: ne ilegei.
8 将国从大卫家夺回赐给你；你却不效法我仆人大卫，遵守我的诫命，一心顺从我，行我眼中看为正的事。
Na da ouligisu hou amo Da: ibidi ea fifi manebe ilima fadegale, dima i. Da: ibidi da Na hawa: hamosu maedafa fisili, Na hamoma: ne sia: i amola Na hanai amo huluane defele hamoi. Be di da amane hame hamoi.
9 你竟行恶，比那在你以先的更甚，为自己立了别神，铸了偶像，惹我发怒，将我丢在背后。
Musa: Isala: ili ouligisu dunu ilia wadela: le hamosu. Be dia wadela: i hou da ilia wadela: i hou baligi dagoi. Di da Nama baligi fa: le amola Na ougima: ne, ogogole ‘gode’ ilima sia: ne gadomusa: , ifa, gele amola gula amoga hahamosu.
10 因此，我必使灾祸临到耶罗波安的家，将属耶罗波安的男丁，无论困住的、自由的都从以色列中剪除，必除尽耶罗波安的家，如人除尽粪土一般。
Amaiba: le, Na da dia sosogo fi huluane gugunufinisimu. Na da digaga dunu, asigilai amola goi, amo huluane fane lelegemu. Na da amane hamobeba: le, dia sosogo fi da hamedafa ba: mu. Ilia da iga gasa: le fasi agoai ba: mu.
11 凡属耶罗波安的人，死在城中的必被狗吃，死在田野的必被空中的鸟吃。这是耶和华说的。’
Dia sosogo fi dunu afae da moilai ganodini bogosea, ea bogoi da: i hodo da wa: mega mai dagoi ba: mu. Amola sogega oda bogosea, buhibaga mai dagoi ba: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.”
12 所以你起身回家去吧！你的脚一进城，你儿子就必死了。
Amola, Ahaidia da Yelouboua: me iduama eno amane sia: i, “Be di, dia diasuga masa! Dia moilaiga doaga: le dasea, dia mano da bogomu.
13 以色列众人必为他哀哭，将他葬埋。凡属耶罗波安的人，惟有他得入坟墓；因为在耶罗波安的家中，只有他向耶和华—以色列的 神显出善行。
Isala: ili fi dunu huluane ilia da eha didigia: lalu, uli dogonesimu. Yelouboua: me ea sosogo fi amoga da e fawane noga: ledafa uli dogonesi ba: mu. Bai ema fawane, Isala: ili Hina Gode da nodosa.
14 耶和华必另立一王治理以色列。到了日期，他必剪除耶罗波安的家；那日期已经到了。
Hina Gode da Isala: ili fi ouligima: ne, hina bagade eno ilegemu. E da Yelouboua: me ea sosogo fi ouligisu hou dagolesimu.
15 耶和华必击打以色列人，使他们摇动，像水中的芦苇一般；又将他们从耶和华赐给他们列祖的美地上拔出来，分散在大河那边；因为他们做木偶，惹耶和华发怒。
Hina Gode da Isala: ili dunu fima dawa: ma: ne se dabe imunu. Isala: ili dunu fi da saga: amo hano ganodini dialebe amo foga fananebe agoai ba: mu. E da ifa bai duga: su agoane Isala: ili dunu duga: le ilia sogedafa (amo E da ilia aowalalima i) amoga fisili masa: ne, soge amo da Iufala: idisi Hano na: iyado, amoga afagogolesisimu. Bai ilia da Hina Gode ougima: ne, ogogosu uda ‘gode’ Asila liligi loboga hamoi.
16 因耶罗波安所犯的罪，又使以色列人陷在罪里，耶和华必将以色列人交给仇敌。”
Hina Gode da Isala: ili fi fisiagamu. Bai Yelouboua: me da wadela: le hamoi amola Isala: ili dunu fi wadela: le hamoma: ne oule asi.”
17 耶罗波安的妻起身回去，到了得撒，刚到门槛，儿子就死了。
Yelouboua: me idua da Desa moilai bai bagadega buhagi. E da ea moilaiga golili daloba, ea mano da bogoi.
18 以色列众人将他葬埋，为他哀哭，正如耶和华借他仆人先知亚希雅所说的话。
Isala: ili dunu da, Hina Gode Ea hawa: hamosu balofede dunu Ahaidia ea lafidili sia: i defele, eha didigia: lalu, uli dogone sali.
19 耶罗波安其余的事，他怎样争战，怎样作王，都写在以色列诸王记上。
Hina bagade Yelouboua: me ea hamoi hou (ea gegesu amola ea ouligisu hou) amo huluane da ‘Isala: ili fi hina bagade ilia Hamonanu Meloa’ amo ganodini dedene legei.
20 耶罗波安作王二十二年，就与他列祖同睡。他儿子拿答接续他作王。
Yelouboua: me da Isala: ili dunu fi ouligilaloba, ode22 agoane gidigi. E da bogole, uli dogonesibiba: le, eagofe Na: ida: be da e bagia hina bagade hou lai.
21 所罗门的儿子罗波安作犹大王。他登基的时候年四十一岁，在耶路撒冷，就是耶和华从以色列众支派中所选择立他名的城，作王十七年。罗波安的母亲名叫拿玛，是亚扪人。
Soloumane ea mano Lihouboua: me da lalelegele, ode 41 agoane esalu, Yuda soge fi ilia hina bagade hamoi. Amola, e da Yelusaleme moilai bai bagade (amo moilai fawane, Hina Gode da Isala: ili moilai huluane amoga Ema nodone sia: ne gadoma: ne ilegei) amo ganodini esala, ode 17 agoane Yuda fi ouligilalu. Lihouboua: me ea eme da Na: ima (A: mone fi uda).
22 犹大人行耶和华眼中看为恶的事，犯罪触动他的愤恨，比他们列祖更甚。
Yuda fi dunu da Hina Godema wadela: le hamoi, amola E ougima: ne wadela: i hou amo da ilia aowalalia wadela: i hou hamosu, amo bagade baligi.
23 因为他们在各高冈上，各青翠树下筑坛，立柱像和木偶。
Ilia da ogogole ‘gode’ma nodone sia: ne gadomusa: sogebi hahamoi. Ilia da agolaga amola ifa ougiha, amogai uda ogogole ‘gode’ Asila agoaila hahamoi amola igi golasu ifa duni bugi agoaila gagui.
24 国中也有娈童。犹大人效法耶和华在以色列人面前所赶出的外邦人，行一切可憎恶的事。
Wadela: idafa hou da dunu amola uda ilia hina: da: i bidi lasu hou agoane wadela: i nodone sia: ne gadosu sogebi, amogai hamosu. Musa: Isala: ili dunu fi da Ga: ina: ne soge lamusa: gusuba: le ahoanoba, Hina Gode da Ga: ina: ne soge fi dunu gadili sefasi. Bai Ga: ina: ne dunu da gogosiasu wadela: i hou bagade hamonanebe ba: i. Amola fa: no, Lihouboua: me ea ouligibi galu, Yuda dunu amola da ilia wadela: i hou defele hamoi.
25 罗波安王第五年，埃及王示撒上来攻取耶路撒冷，
Ode biyale, Lihouboua: me ea ouligibi ganodini, Idibidi hina bagade Sisia: ge da Yelusaleme doagala: i.
26 夺了耶和华殿和王宫里的宝物，尽都带走，又夺去所罗门制造的金盾牌。
E da noga: idafa liligi Debolo diasu amola hina bagade diasu amo ganodini diafulu, amola Soloumane ea gouliga hamoi da: igene ga: su, amo huluane lale, gagaguli asi.
27 罗波安王制造铜盾牌代替那金盾牌，交给守王宫门的护卫长看守。
Amo bu ga: musa: , hina bagade Lihouboua: me da da: igene ga: su ‘balasega’ hahamonanu, eagene ouligisu dunu amo da hina bagade ea diasu ganodini dasu logo ga: su, amo sosodo aligisu, ilima ilia ouligima: ne, iasi.
28 王每逢进耶和华的殿，护卫兵就拿这盾牌，随后仍将盾牌送回，放在护卫房。
Eso huluane, hina bagade da Debolo diasuga heda: loba, sosodo ouligisu dunu da amo da: igene ga: su gaguli heda: su, amalu bu manoba ilia da sosodo ouligisu sesei amo ganodini ligisisu.
29 罗波安其余的事，凡他所行的，都写在犹大列王记上。
Hou huluane amo hina bagade Lihouboua: me hamoi da “Yuda hina bagade ilia Hamonanu Meloa” amo ganodini dedene legei.
30 罗波安与耶罗波安时常争战。
Amo esoga, Lihouboua: me ea oule fi amola Yelouboua: me ea oule fi ili da gegenanu.
31 罗波安与他列祖同睡，葬在大卫城他列祖的坟地里。他母亲名叫拿玛，是亚扪人。他儿子亚比央接续他作王。
Lihouboua: me da bogoi, amola ilia ea bogoi da: i hodo da Da: ibidi ea Moilaiga hina bagade ilia dogonesisu sogebi amoga uli dogone sali. Eagofe Abaidia da e bagia, Yuda dunu hina bagade hamoi.
