历代志上 29
1 大卫王对会众说：“我儿子所罗门是 神特选的，还年幼娇嫩；这工程甚大，因这殿不是为人，乃是为耶和华 神建造的。
Hina bagade Da: ibidi da Isala: ili dunu gilisi, ilima amane sia: i, “Hina Gode da nagofe Soloumane amo Ea Debolo Diasu gaguma: ne ilegei dagoi. Be e da ayeligidafa amola buludui dunu. Hawa: hamomu da gasa bagadedafa. Bai amo Debolo da osobo bagade dunu ilia diasu hame, be Hina Gode Ea Debolo Diasudafa.
2 我为我 神的殿已经尽力，预备金子做金器，银子做银器，铜做铜器，铁做铁器，木做木器，还有红玛瑙可镶嵌的宝石，彩石和一切的宝石，并许多汉白玉。
Na da gasa fili, gouli, silifa, balase, gula, ifa noga: i, igi noga: idafa, igi eno amola ‘mabolo’ igi, Debolo Diasu gagumusa: gilisi dagoi.
3 且因我心中爱慕我 神的殿，就在预备建造圣殿的材料之外，又将我自己积蓄的金银献上，建造我 神的殿，
Amola amo hou baligili, na da Gode Debolo Diasu amoma asigiba: le, na liligidafa amo silifa amola gouli hahawane udigili i.
4 就是俄斐金三千他连得、精炼的银子七千他连得，以贴殿墙。
Na da na liligidafa, amo gouli 90 danese amola silifa 220 danese, amo hahawane udigili i. Amo da Debolo dobea amola liligi amo medenegi hawa: hamosu dunu da fa: no hamomu, amo nina: hamoma: ne i dagoi. Amaiba: le, nowa eno dunu da mae hihini, Hina Godema bagadewane hahawane ima: bela: ?”
5 金子做金器，银子做银器，并借匠人的手制造一切。今日有谁乐意将自己献给耶和华呢？”
6 于是，众族长和以色列各支派的首领、千夫长、百夫长，并监管王工的官长，都乐意献上。
Amalalu, sosogo fi ouligisu dunu, Isala: ili fi eagene ouligisu dunu, dadi gagui wa: i ouligisu dunu amola hina bagade ea soge amola liligi ouligisu dunu, ilia da Debolo Diasu gaguma: ne, amo liligi hahawane imunusa: agoane ilegele sia: i; gouli 160 danese, silifa 310 danese, balase 620 danese amola gula 3,400 danese.
7 他们为 神殿的使用献上金子五千他连得零一万达利克，银子一万他连得，铜一万八千他连得，铁十万他连得。
8 凡有宝石的都交给革顺人耶歇，送入耶和华殿的府库。
Dunu amo da igi noga: idafa gagui, ilia da amo Debolo Diasu muni salasu sesei amo ganodini ligisi. Lifai fi amola Gesione sosogo fi dunu ea dio amo Yihaiele da muni salasu sesei ouligi.
9 因这些人诚心乐意献给耶和华，百姓就欢喜，大卫王也大大欢喜。
Isala: ili dunu da mae hihini, Hina Godema hahawane udigili i. Iasu liligi da bagadedafa, amola Isala: ili dunu da amo ba: beba: le, hahawane bagade ba: i. Hina bagade Da: ibidi amolawane da hahawane bagade ba: i.
10 所以，大卫在会众面前称颂耶和华说：“耶和华—我们的父，以色列的 神是应当称颂，直到永永远远的！
Amogawi, Da: ibidi da dunu gilisisu ilia midadi, Hina Godema amane nodone sia: i, “Ninia aowa Ya: igobe ea Hina Gode! Dunu da eso huluane, mae fisili, Dima nodonanumu da defea.
11 耶和华啊，尊大、能力、荣耀、强胜、威严都是你的；凡天上地下的都是你的；国度也是你的，并且你为至高，为万有之首。
Hina Gode! Di da bagadedafa amola hadigidafa amola gasa bagadedafa! Liligi huluane Hebene ganodini amola osobo bagadega da Dia: fawane. Amola Di da fifi asi gala amola liligi huluane amoma Hina Bagade esala.
12 丰富尊荣都从你而来，你也治理万物。在你手里有大能大力，使人尊大强盛都出于你。
Liligi amola muni huluane da Dimadi maha. Di da Dia gasa bagadega, liligi huluane ouligisa. Di da osobo bagade dunu ilia hou gasa bagade hamonanoma: ne dawa:
13 我们的 神啊，现在我们称谢你，赞美你荣耀之名！
Ninia Gode! Wali ninia Dima nodosa amola Dia hadigidafa Dio amo nodone gaguia gadosa.
14 “我算什么，我的民算什么，竟能如此乐意奉献？因为万物都从你而来，我们把从你而得的献给你。
Be na amola na fi dunu da Dima bu imunu hamedei ba: sa. Bai ninia gagui liligi huluane amo Di da hidadea ninima hahawane udigili i. Amola ninia Dima iasu amo da Dia liligi fawane ninia Dima bu iaha.
15 我们在你面前是客旅，是寄居的，与我们列祖一样。我们在世的日子如影儿，不能长存。
Hina Gode! Di dawa: ! Ninia da ninia aowalali defele, mugululi asi dunu amola degabo misi dunu defele, osobo bagadega lala. Ninia esalebe eso da hedolowane alalolesisu baba defele ba: sa, amola ninia mae bogoma: ne hobeamu hamedei ba: sa.
16 耶和华—我们的 神啊，我们预备这许多材料，要为你的圣名建造殿宇，都是从你而来，都是属你的。
Ninia Hina Gode! Ninia Dia Hadigi Dio amoma nodonanumusa: , Debolo Diasu gagumusa: , amo liligi noga: idafa gilisi dagoi. Be Dia da hidadea amo liligi huluane ninima i, amo huluane da Dia: fawane.
17 我的 神啊，我知道你察验人心，喜悦正直；我以正直的心乐意献上这一切物。现在我喜欢见你的民在这里都乐意奉献与你。
Na dawa: ! Di da dunu huluane ilia dogo amola asigi dawa: su adoba: sa. Di da moloidafa hamobe dunu hahawane ba: sa. Na da moloiwane amola mae hihini, amo liligi huluane Dima i dagoi. Amola na ba: loba, Dia fi dunu goeguda: gilisi, ilia da hahawane udigili iasu Dima gaguli misi.
18 耶和华—我们列祖亚伯拉罕、以撒、以色列的 神啊，求你使你的民常存这样的心思意念，坚定他们的心归向你，
Ninia aowalali A: ibalaha: me, Aisage amola Ya: igobe, ilia Hina Gode! Dia fi dunu ilia dogo ganodini Dima mae fisili bagadewane asigima: ne, amola dafawaneyale dawa: su hou noga: le lalegaguma: ne, Dia ilima gasa ima.
19 又求你赐我儿子所罗门诚实的心，遵守你的命令、法度、律例，成就这一切的事，用我所预备的建造殿宇。”
Amola nagofe Soloumane da hanaiwane Dia hamoma: ne sia: be nabawane hamoma: ne amola Debolo Diasu amo na da ilegesu momagei, amo gaguma: ne, Dia ema gasa ima.”
20 大卫对全会众说：“你们应当称颂耶和华—你们的 神。”于是会众称颂耶和华—他们列祖的 神，低头拜耶和华与王。
Amalalu, Da: ibidi da dunu gilisi ilima amane hamoma: ne sia: i, “Dilia Hina Godema nodone sia: ma!” Amola dunu gilisi huluane da ilia aowalalia Hina Godema nodone wele sia: i. Amola ilia da osoba beguduli, Hina Gode amola hina bagade Da: ibidi elama nodoi.
21 次日，他们向耶和华献平安祭和燔祭，就是献公牛一千只，公绵羊一千只，羊羔一千只，并同献的奠祭；又为以色列众人献许多的祭。那日，他们在耶和华面前吃喝，大大欢乐。
Aya esoga, ilia da Hina Godema gobele salimusa: , ohe medole lelegele, dunu ilia moma: ne iligili i. Amola ilia da bulamagau 1,000, sibi gawali 1,000 amola sibi mano 1,000, amo medole lelegele, oloda da: iya gobele sasali. Ilia amolawane, da Godema imunusa: , waini hano gaguli misi.
22 他们奉耶和华的命再膏大卫的儿子所罗门作王，又膏撒督作祭司。
Amaiba: le, amo esoga, dunu huluane da Gode Ea midadi ha: i manu amola waini hano maiba: le, hahawane bagade ba: i. Ilia da Soloumane ema bu enowane hina bagade ilegele sia: i. Ilia da Hina Gode Ea Dioba: le, Soloumane ilia ouligisu dunu hamoma: ne, ea dialuma da: iya susuligi sogaga: la: le, e mogili gagai. Amola Sa: idoge ilia gobele salasu dunu mogili gai.
23 于是所罗门坐在耶和华所赐的位上，接续他父亲大卫作王，万事亨通；以色列众人也都听从他。
Amaiba: le, Soloumane da ea eda bagia, Isala: ili fi ilia hina bagade hamoi. E da hina bagade fi amo Hina Gode da hahamoi, amo ouligima: ne, hina bagade hamoi. Soloumane da didili hamosu hina bagade dunu galu. Amola Isala: ili fi dunu huluane da ea sia: nabawane hamosu.
24 众首领和勇士，并大卫王的众子，都顺服所罗门王。
Eagene ouligisu dunu, dadi gagui dunu amola Da: ibidi egefelali eno, ilia da Soloumanema mae hagale, hahawane madelagima: ne ilegele sia: i.
25 耶和华使所罗门在以色列众人眼前甚为尊大，极其威严，胜过在他以前的以色列王。
Hina Gode da hamobeba: le, Soloumane ea hadigi hou da eno Isala: ili ouligisu dunu ilia hadigi hou bagadewane baligi.
26 耶西的儿子大卫作以色列众人的王，
Da: ibidi da ode 40 agoanega, Isala: ili fi ouligilalusu. E da Hibalonega esala, ode fesualega ouligilalu. Amola Yelusaleme moilai bai bagadega esala, ode33agoanega ouligilalu.
27 作王共四十年：在希伯 作王七年，在耶路撒冷作王三十三年。
28 他年纪老迈，日子满足，享受丰富、尊荣，就死了。他儿子所罗门接续他作王。
E da da: idafa hamone bogoi. E da bagade gagui galu, amola dunu da ema nodosu. E bagia, egefe Soloumane da ea ouligisu sogebi lai dagoi.
29 大卫王始终的事都写在先见撒母耳的书上和先知拿单并先见迦得的书上。
Hina bagade Da: ibidi ea ouligibi hou, e da muni ouligilalu asili ea bogosu, amo huluane da balofede dunu udiana, (Sa: miuele, Na: ida: ne amola Ga: de) amo ilia meloa dedei ganodini dedene legei.
30 他的国事和他的勇力，以及他和以色列并列国所经过的事都写在这书上。
Amo dedene legesu da ea ouligisu hou, ea gasa bagade hou, ema doaga: i hou amola Isala: ili amola Isala: ili sisiga: i hina bagade fi ilima doaga: i hou, amo huluane olelesa. Sia: ama dagoi
