历代志上 22
1 大卫说：“这就是耶和华 神的殿，为以色列人献燔祭的坛。”
Amaiba: le, Da: ibidi da amane sia: i, “Ninia da goeguda: Hina Gode Ea Debolo Diasu gagumu. Oloda amo da: iya Isala: ili dunu ilia gobele salimu, da goeguda: dialebe ba: mu.
2 大卫吩咐聚集住以色列地的外邦人，从其中派石匠凿石头，要建造 神的殿。
Hina bagade Da: ibidi da sia: beba: le, ga fi dunu huluane Isala: ili soge ganodini esalu, da gilisi. Da: ibidi da ilima hawa: hamosu olelei. Ilia mogili da Debolo Diasu gaguma: ne, igi fofaga: ne fasilalu.
3 大卫预备许多铁做门上的钉子和钩子，又预备许多铜，多得无法可称；
Da: ibidi da igogo amola logo ga: su madelagisu liligi hahamoma: ne, ouli bagade gilisi. Amola e da balase dioi defei idimu hamedei, Debolo Diasu gagumusa: i dagoi.
4 又预备无数的香柏木，因为西顿人和泰尔人给大卫运了许多香柏木来。
Ea sia: beba: le, Daia amola Saidone fi dunu, ilia da dolo ifa bagohame ema gaguli misi.
5 大卫说：“我儿子所罗门还年幼娇嫩，要为耶和华建造的殿宇必须高大辉煌，使名誉荣耀传遍万国；所以我要为殿预备材料。”于是，大卫在未死之先预备的材料甚多。
Da: ibidi da amane dawa: i, “Na mano Soloumane da Debolo noga: idafa gagumu da defea. Amola osobo bagade fifi asi gala, ilia amo Debolo da mimogodafa dawa: mu da defea. Be Soloumane da goi ayeligi agoane amola buludui galu. Amaiba: le, e da fa: no gaguma: ne, na da hidadea liligi momagemu da defea.” Amaiba: le, Da: ibidi da mae bogole, Debolo guguma: ne liligi bagohame momagei.
6 大卫召了他儿子所罗门来，嘱咐他给耶和华—以色列的 神建造殿宇，
E da egefe Soloumane ema misa: ne sia: ne, e da Isala: ili fi ilia Hina Godema Debolo Diasu gaguma: ne sia: i.
7 对所罗门说：“我儿啊，我心里本想为耶和华—我 神的名建造殿宇，
Da: ibidi da ema amane sia: i, “Nagofe! Na da Hina Godema nodoma: ne, Ema Debolo Diasu gaguma: ne dawa: i galu.
8 只是耶和华的话临到我说：‘你流了多人的血，打了多次大仗，你不可为我的名建造殿宇，因为你在我眼前使多人的血流在地上。
Be Hina Gode da na dunu bagohame medole legeiba: le, amola gegesu bagohame hamoiba: le, na da Ema Debolo Diasu gagumu da hamedei sia: i.
9 你要生一个儿子，他必作太平的人；我必使他安静，不被四围的仇敌扰乱。他的名要叫所罗门。他在位的日子，我必使以色列人平安康泰。
Be E da nama amane ilegele sia: i, ‘Dia mano da olofoiwane, Isala: ili fi ouligimu. Bai Na hamobeba: le, ea ha lai dunu da ema hame gegemu. Ema Soloumane dio asulima. Bai e Isala: ili fi ouligisia, Na da Isala: ili fi ilima olofosu hou amola gaga: su imunu.
10 他必为我的名建造殿宇。他要作我的子；我要作他的父。他作以色列王；我必坚定他的国位，直到永远。’
E da Na Debolo Diasu gagumu. E da Nagofe esalumu amola Na da ea Eda esalumu. Egaga fi da mae fisili, Isala: ili fi ouligilalumu.’”
11 我儿啊，现今愿耶和华与你同在，使你亨通，照他指着你说的话，建造耶和华—你 神的殿。
Da: ibidi da eno amane sia: i, “Nagofe! Dia Hina Gode da ali esalumu da defea. E da Ea ilegele sia: i defele, di Debolo Diasu didili gaguma: ne, E noga: le fidimu da defea.
12 但愿耶和华赐你聪明智慧，好治理以色列国，遵行耶和华—你 神的律法。
Amola di da Hina Gode Ea Sema amola hamoma: ne sia: i dedei defele, Isala: ili fi noga: le ouligima: ne, Hina Gode da dima bagade dawa: su imunu da defea.
13 你若谨守遵行耶和华借摩西吩咐以色列的律例典章，就得亨通。你当刚强壮胆，不要惧怕，也不要惊惶。
Di da Isala: ili fi ilia Sema amo Hina Gode da Mousesema i, amo huluane nabawane hamosea, di da didili hamomu. Di gasa fili, noga: le hamoma. Amola liligi huluane amoma mae beda: ma.
14 我在困难之中为耶和华的殿预备了金子十万他连得，银子一百万他连得，铜和铁多得无法可称；我也预备了木头、石头，你还可以增添。
Be Debolo Diasu gaguma: ne, na liligi gilisi da gadenene gouli 3,000 danese agoane amola silifa 30,000 danese agoane. Amola balase amola gula dioi defei idimu hame gala. Na da igi bagohame amola ifa bagohame momagei dagoi. Be di da eno lamu gala.
15 你有许多匠人，就是石匠、木匠，和一切能做各样工的巧匠，
Dia hawa: hamosu dunu da bagohame gala. Amo da igi fofaga: ne fasisu dunu, igiga diasu gagusu dunu, ifaga diasu gagusu dunu amola medenegini hawa: hamosu dunu bagohame amo da gouli, silifa balase amola gula amoga hawa: hamosu dawa: Defea! Hawa: muni hamoma! Amola Hina Gode ali esaloma!”
16 并有无数的金银铜铁。你当起来办事，愿耶和华与你同在。”
17 大卫又吩咐以色列的众首领帮助他儿子所罗门，说：
Da: ibidi da Isala: ili fi ouligisu dunu huluane, ili Soloumane fidima: ne sia: i.
18 “耶和华—你们的 神不是与你们同在吗？不是叫你们四围都平安吗？因他已将这地的居民交在我手中，这地就在耶和华与他百姓面前制伏了。
E amane sia: i, “Hina Gode da olofosudafa dilima i dagoi. E da na fidibiba: le, na da dunu fi amo da musa: ninia soge ganodini esalu, amo huluane hasalasi dagoi. Amola wali dilia amola Hina Gode da amo fi dunu huluane ouligisa.
19 现在你们应当立定心意，寻求耶和华—你们的 神；也当起来建造耶和华 神的圣所，好将耶和华的约柜和供奉 神的圣器皿都搬进为耶和华名建造的殿里。”
Wali dilia gasaga amola asigi dawa: suga, dilia Hina Gode Ea hawa: fawane hamoma. Dilia da Gode Ea Gousa: su Sema Gagili amola eno liligi amoga dilia Ema nodone sia: ne gadosa, amo Ea diasudafa ganodini ligisima: ne, Debolo Diasu muni gaguma.”
