路得記 4
1 波阿次走上城門口，坐在那裏。可巧，波阿次所說的那位至親，正從那裏經過，他就對他說：「某兄，請過來，坐一坐! 」他就過去坐下了。
Boua: se e sia: sa: imusa: gilisibi sogebi amoga asili amola logo gadenene amogai esalu. Amogai esaloba amola Ilimelege ea gadenene fi dunu (bu bidi lasu fi dunu ilia da sia: su - da: i sia: da ‘kinsman-redeemer) amo mafiadalebe ba: i. Amola Boua: se ea e wele sia: i, “Na na: iyado! Di fila misa. Na da sia: fonobahadi sia: mu gala.” Amalalu, e da misini fi.
2 波阿次又由城內的長老中，邀請了十位，對他們說：「請你們在這裏坐一坐! 」他們就都坐下。
Amanoba, Boua: se e bu bidi lasu dunu amo e da musa: sia: i ema amane sia: i, “Di gui fila misa.” Amanoba, e da misini bulagi.
3 波阿次便對那位至親說：「從摩阿布鄉間回來的納敖米要賣我們兄弟厄里默肋客的一塊田。
Amalalu, Boua: se da moilai ouligisu dunu nabuane lale, Ilimelege ea bu bidi lasu fi dunu ema amane sia: i, “Na: ioumi da waha Moua: be soge yolesili, misi dagoi. E da ania sosogo fi dunu Ilimelege amo ea soge bidi lamu hanai galebe.
4 我認為我應在你面前說明這事，並請你當著在坐的諸位及民眾的長老前，購買這塊地。若你願意盡你至親的義務，就盡；若你不願意盡，起告訴我知道；因為除你應盡這義務之外，沒有別人了；你以後就是我。」那人答說：「我盡。」
Amaiba: le, na dima sia: be goea, be di hanai galea, goe soge di lama. Fada: i dunu nabuane agoane ilia dia sia: nabima: ne sia: ma. Be higa: i galea amo higa: i fawane sia: ma. Bai di da hanai galea, di da lamu defele gala. Be dia higasea, na da lamu defele gala.” Ilimelege ea bu bidi lasu fi dunu e da amane sia: i, “Na da lamu!”
5 波阿次接著說：「你從納敖米手中購得田地的那一天，也應娶亡者之妻，即摩阿布女子盧德，好給死者在嗣業上留名。」
Boua: se e amane sia: i;, “Defeadafa! Be dia Na: ioumi ea soge lasea, di da Ludi (Moua: be uda didalo) amola bidiga lasa. Amasea, amo soge da bogoi ea sosogo fi amo ganodini dialumu.
6 那位至親答說：「那麼我就不能盡這義務了，免得我的產業受害，你盡我應盡的義務罷! 我不能盡了。」
Amanoba, bu bidi lasu fi dunu da amane sia: i, “Amai galea, na amola soge agoe bidiga lamu, be amo da agoane, na mano ilia soge hame galumu. Amaiba: le dia lama. Be Na da bu hame lamu.”
7 從前在以色列中間，無論對於買賣或交易，為確定一事，有這樣的一個風俗：就是一方應脫下自己的鞋，交與另一方：這在以色列就算為證據。
Amo esoha ilia da hou agoane hamosu. Isala: ili ilia sia: sa: imusa: o bu afadenemusa: ilia amola da hou agoane hamosu. Dunu afae da ea emo salasu gisa: le, dunu eno igili iasu. Amo hou da Isala: ili fi dunu ilia hou. Ilia da bidi lasu hou ilegema: ne agoane hamosu.
8 那為至親對波阿次說：「你購買罷! 」遂就脫下了自己的鞋。
Amabeba: le, amola Ilimilege ea bu bidi lasu fi dunu da Boua: se ema amane sia: i, “Di bidiga lama!” E da ea emo salasu gisa: le amola Boua: sema i.
9 於是波阿次對長老以及所有在坐的民眾說：「今天你們作證，我從納敖米手中購得了屬於厄里默肋客及基肋雍與瑪赫隆的一切產業；
Amalalu, Boua: se e dunu fada: i ilima amola oda esalebe dunu ilima amane adoi, “Dilia huluane ba: ma! Amola waha da na Na: ioumi ea soge amo Ilimelege amola ea mano Gilione amola Malone ilia soge, amo na bidiga lai dagoi.
10 同時我也取得了瑪赫隆的妻，摩阿布的女子盧德為我的妻室，好給死者在嗣業上留名，不叫死者的名字，在自己的兄弟和故鄉的門戶中失傳；今日你們為此作證! 」
Amola na da sia: fonobahadi sia: mu gala. Na agoane dawa: Ludi e da na uda esalumu da defea. Ludi amo uda da Moua: be dunu fi amola Malone ea lai galu, be Malone e bogobeba: le yolesi. Na da Ludi lamu hanai galebe, amola Malone ea sosogo fi da ea soge gaguiwane dialumu. Amola egaga fi da ea fidafa amola ea moilaidafa amo ganodini fifi lamu. Amola amo hou hahamoi amo dili huluane ba: i ama.
11 在城門旁的民眾和長老都回答說：「我們作證。願上主使這走進你家中的婦女，像似那兩位曾建立了以色列家的辣黑耳和肋阿! 願你在厄弗辣大昌盛，願你在白冷得享盛名!
Dunu huluane ilia amane sia: i, “Defea! Amo ilegele hou ninia da ba: i dagoi.” Amola fada: i dunu huluane da amane sia: i, “Goe uda waha dia diasu ganodini misi, amo da Hina Gode amo Hi fawane da La: isele amola Lia elea esoa: fi Isala: ili fi ganodini hamoi defele ema hamomu. Ela da Ya: igobema mano bagohame lai. Ludi da ela defele hamomu da defea. Amola difawane da liligi bagade gagui agoane hamoma. Efala: de fi amo ganodini amola di da Bedeleheme moilai fi ganodini fada: i dunu agoane esaloma.
12 願你的家藉上主使這少婦給你所生的後裔，相似塔瑪爾給猶大所生的培勒茲的家。」波阿次娶盧德
Amola dia sosogo fi da bagadewane heda: mu da defea. Di da amo a: fini didalo lasea, Hina Gode da alima mano bagohame imunu da defea. Amasea, dia sosogo fi da Yuda amola Da: ima elea mano Bilese amo ea sosogo fi hamoi amo defele ba: mu.
13 波阿次遂娶了盧德，她就成了他的妻子。他走近了他，上主賜她懷孕，生了一個兒子。
Amanoba Boua: se ea Ludi lale, ea diasuga oule asi. Be Hina Gode da ema hahawane dogolegele amola asigili hamobeba: le, e abula agui ba: i amola dunu mano lalelegei.
14 婦女們就對納敖米說：「願上主受頌揚! 因為他沒有使你今日缺乏承繼者。願他在以色列中得享盛名!
Uda ilia da misini, Na: ioumima amane sia: i, “Hahawane Hina Godema nodoma! E da waha dia aowa lalelegei amo da di ouligima: ne. Amola amo mano da Isala: ili fi amo ganodini gasa bagade esaluma: mu.
15 他是你心靈的安慰，是你老年的依靠，因為他是愛你的兒媳所生的；像這樣的兒媳，對你實勝過七個兒子。」
Disoa: ea amola da dima asigisa amola ea dima fidisu hou da dunu mano fesuale gala ilia fidisu hou baligi dagoi. Amola e da wali dima aowa i dagoi. Amo da dia da: i hamobe amo ganodini e da di noga: le ouligimu.”
16 納敖米接過嬰兒來，抱在懷中，做了他的保母。
Na: ioumi ea mano amo seba: le, amola noga: le fofoi.
17 鄰近的婦女喊著說：「納敖米得了個兒子! 」他們就給他起名叫敖貝得；他就是達味的父親葉瑟的父親。達味族譜
Amola uda gadenene fi misini, mano ea dio Oubede asuli. Ilia dunu huluane ilima adoi, “Na: ioumi e da dunu mano lalelegei dagoi!” Amola Oubede da asigilale amola mano ea dio amo Yesi lai. Yesi da Da: ibidi lalelegei.
18 以下是培肋茲的族譜：培勒茲生赫茲龍，
Goe da Bilese ea sosogo fi asili Da: ibidima doaga: i hou. Bilese amo da Heselone ea ada, Heselone e da Lame ea ada, Lame da A: minada: be ea ada, A:minada: be e da Nasone ea ada, Nasone da Sa: lamone ea ada, Sa: lamone da Boua: se ea ada, Oubede da Yesi ea ada, amola Yesi e da Da: ibidi ea ada. Amo fi da amane fifi misi goa. Sia: ama dagoi
19 赫茲龍生蘭，蘭生阿米納達布，
20 阿米納達布生納赫雄，納赫雄生撒耳孟，
21 撒耳孟生波阿次，波阿次生敖貝得，
22 敖貝得生葉瑟，葉瑟生達味。
