路得記 1
1 當民長執政時代，國內發生了饑荒。有個人帶了他的妻子和兩個兒子，從猶大白冷到摩阿布鄉間去僑居。
А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја.
2 這人名叫厄里默肋客，他的妻子名叫納敖米，他的兩個兒子：一個名叫瑪赫隆，一個名叫基肋雍，是猶大白冷厄弗辣大人。他們到了摩阿布鄉間，就住在那裏。
А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде.
3 後來納敖米的丈夫厄里默肋客死了，留下了她和她的兩個兒子。
Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.
4 他們都娶了摩阿布女子為妻：一個名叫敖爾帕，一個名叫盧德；他們在那裏大約住了十年。
Они се оженише Моавкама; Једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година.
5 瑪赫隆和基肋雍二人有相繼去世，只剩下了那婦人，沒有兒子，以沒有丈夫。
Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог.
6 於是她便與她的兩個兒媳打算從摩阿布鄉間起程回家，因為她在摩阿布鄉間聽說天主垂顧了他的百姓，賜給了他們食糧。納熬米勸兒媳回家
Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба.
7 當她和她的兩個兒媳，要從寄居的地方出發，取道回猶大故鄉的時候，
И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.
8 納熬米就對她的兩個兒媳說：「你們去罷! 各自回娘家去! 願上主恩待你們，如同你們待了死者和我一樣。
Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.
9 院上主賜你們在新夫家裏，各得安身! 」於是就吻了她們；她們便放聲大哭，
Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,
10 向她說：「我們要同你回到你的民族中去。」
И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.
11 納敖米回答說：「我的女兒，你們回去罷! 為什麼要跟我去呢﹖難道我還能懷妊生子給你們做丈夫嗎﹖
А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?
12 我的女兒啊，你們回去罷! 你們走罷! 我已老了，不能再嫁人了；如說我尚又希望，今夜能嫁人，也懷妊生子，
Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,
13 你們又豈能等待他們長大，持身不嫁人﹖我的女兒啊! 不要這樣，有了你們我反而更苦，因為上主已伸出手來與我作對。」盧德追隨婆母
Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме.
14 她們於是又放聲大哭。敖爾帕吻了自己的婆婆，便回自己的家鄉去了；盧德對婆母仍依依不捨。
Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.
15 納敖米向她說：「看，你的嫂子已回她民族和她的神那裏去了，你也跟你的嫂子回去罷! 」
А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.
16 盧德答說：「請你別逼我離開你，而不跟你去。你到那裏去，我也要到那裏去；你住在那裏，我也住在那裏；你的民族，就是我的民族；你的天主，就是我的天主；
Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.
17 你死在那裏，我也死在那裏，埋在那裏；若不是死使我與你分離，願上主罰我，重重罰我! 」
Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.
18 納敖米見她執意要與自己同去，就不再勸阻她了。
А она кад виде да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.
19 於是二人同行，來到了白冷。她們一到了白冷，全城的人都為她們所驚動。婦女們驚問說：「這不是納敖米嗎﹖」
Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина?
20 她向她們說：「你們不要叫我納敖米，應叫我瑪辣，因為全能者待我好苦!
А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући.
21 我去時富足，如今上主卻使我空空而回。上主責罰了我，全能者降禍於我，你們為什麼還叫我納敖米呢﹖」
Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели.
22 納敖米同她的兒媳摩阿布女子盧德回來了，是從摩阿布鄉間回來的。她們來到白冷，正是開始收大麥的時候。
Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њена, вративши се из земље моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.
