羅馬書 1
1 基督耶穌的僕人保祿，蒙召作宗徒，被選拔為傳天主的福音──
Na da Bolo, Yesu Gelesu Ea hawa: hamosu dunu! Amola Gode da ilegei dagoiba: le, na da Ea Sia: Ida: iwane Gala olelema: ne asunasi dunu hamoi. Na da dili Louma dunuma meloa dedesa.
2 這福音是天主先前藉自己的先知在聖經上所預許的，
Musa: hemonega, Gode da Ea balofede (Gode Sia: alofesu dunu) amo dunu ilia dogo ganodini olelebeba: le, amo Sia: Ida: iwane gala E da osobo bagade dunuma imunu ilegele sia: i. Balofede (Gode Sia: alofesu dunu) dunu ilia amo sia: Gode Sia: Dedei Meloa amo ganodini dedene legei.
3 是論及他的兒子，我們的主耶穌基督，他按肉身是生於達味的後裔，
Amo sia: da Gode Ea Manodafa Yesu Gelesu, amo ea hou olelesa. E da osobo bagade dunu agoai lalelegeiba: le, Da: ibidi ea fi ganodini lalelegei.
4 按至聖的神性，由於他從死者中復活，被立為具有大能的天主之子，
E da Godedafa hadigi gala, amola Gode Ea Manodafa esalu. Amo olelema: ne, Yesu Gelesu da bogolalu, Gode da gasa bagadewane E wa: legadolesi.
5 藉著祂，我們領受了宗徒職務的恩寵，為使萬民服從信德，以光榮他的聖名，
Yesu Gelesu da hamobeba: le, Gode da nama hahawane asunasi dunu hawa: hamosu imunusa: sia: i. Na da Yesu Gelesu Ea hawa: hamomusa: gini, osobo bagade fifi asi gala ilima Yesuma dafawaneyale dawa: sea lalegaguma: ne, Gode da na asunasi dunu ilegei dagoi.
6 其中也有你們這些蒙召屬於耶穌基督的人──
Dilia Louma fi dunu, Yesu Ea hou lalegaguma: ne, Gode da dilima misa: ne wele sia: i dagoi. Amaiba: le, na da dilima amo hou olelemusa: dawa: lala.
7 我保祿致書與一切住在羅馬，為天主所鍾愛，並蒙召為聖徒的人：願恩寵與平安由我們的父天主，和我們的主耶穌基督賜與你們。
Amaiba: le, na da dili huluane Louma soge ganodini esala dunu, Gode da dilima Ea dogolegei fidafa hamoma: ne wele sia: i dagoi, amo na dilima dedene iaha. Ninia Ada Gode amola Hina Yesu Gelesu, da dilima ea hahawane dogolegele iasu amola olofosu imunusa: , na da Ema adole ba: sa.
8 首先我應藉耶穌基督，為你們眾人感謝我的天主，因為你們的信德為全世界所共知。
Dunu huluane da dilia dafawaneyale dawa: su hou nabi dagoi. Amaiba: le, na da hidadea Yesu Ea Dioba: le, Godema nodone sia: ne gadosa.
9 有天主為我作證，即我在宣傳祂聖子的福音上，全心所事奉的天主，可證明我是怎樣不斷在祈禱中，時常紀念著你們，
Na sia: da dafawane amo Gode da dawa: ! Amo Gode na da maedafa hihini, eso huluane Ea hawa: hamonana. Amo hawa: hamosu da ea Manodafa Ea Sia: Ida: iwane olelesa.
10 懇求天主，如果是祂的聖意，賜我終能有一個好機會，到你們那裏去。
Na da eso huluane sia: ne gadosea, dili hou fidima: ne sia: ne gadosa. Amola na da dili bu ba: mu hanaiba: le, Gode da na logo fodoma: ne, na da Godema adole ba: sa.
11 因為我切願見你們，把一些屬於神性的恩賜分給你們，為使你們得以堅固，
Na da dilia a: silibu hou gasawane asigilama: ne, amo olelema: ne, dilima misunu bagade hanai gala.
12 也就是說：我在你們中間，藉著你們與我彼此所共有的信德，共得安慰。
Be nisu da udigili hame olelemu. Ninia gilisili, dilia dafawaneyale dawa: su hou na ba: sea amola na hou dilia ba: sea, ninia da gilisili asigilamu.
13 弟兄們! 我願告訴你們：我已多次決定要往你們那裏去，為在你們中間，如在其他外邦人中一樣，得到一些效果；然而直到現在，總是被阻延。
Na fi dunu! Dilia dawa: ma! Na da eso bagohame dilima misunu dawa: i galu. Be logo ga: i dagoi ba: i. Na da Dienadaile dunu enoma Gode Sia: olelebeba: le, ilia Godema sinidigi. Amo defele, na da dilia gilisisu amo ganodini, eno dunu Godema hiougimusa: dawa: lala.
14 不但對希臘人，也對化外人，不但對有智慧的人，也對愚笨的人，我都是一個欠債者。
Na da dunu huluane ilima dabe agoane imunusa: dawa: lala. Bagade gagui dunu, dunudafa, sugulu hamoi dunu amola hame dawa: su dunu, amo huluanema na da dabe imunu agoai galebe.
15 所以，只要由得我，我也切願向你們在羅馬的人宣講福音。
Amaiba: le, na da Sia: Ida: iwane Gala dili Louma ganodini esala dunuma olelemu, bagade hanai gala.
16 我決不以福音為恥，因為福音正是天主的德能，為使一切有信仰的人獲得救恩，先使猶太人，後使希臘人。
Gode Ea Sia: Ida: iwane da defele na dawa: Dunu huluane, Yu dunu hidadea amola Dienadaile dunu fa: no, amo huluane gaga: ma: ne, Gode Ea sia: gasa da defele diala.
17 因為福音啟示了天主所施行的正義，這正義是源於信德，而又歸於信德，正如經上所載：『義人因信德而生活。』
Gode Ea Sia: Ida: iwane Gala da Gode Ea hou, amoga e da dunu moloidafa ba: ma: ne afadenesa, amo olelesa. Eno hou hame, dafawaneyale dawa: beba: le fawane afadenesa. Gode Sia: da agoane dedei diala, “Nowa dunu da Gode Ea hou dafawaneyale dawa: sea, Gode da moloidafa ba: ma: ne afadenesea, amo dunu da eso huluane mae bogole Fifi Ahoanumu.
18 原來天主的忿怒，從天上發願在人們的各種不敬與不義上，是他們以不義抑制了真理，
Gode da wadela: i hou amola dogo ganodini ledo, amoma E da ougiwane medoma: ne fofada: mu, amo E da olelei dagoi. Eno wadela: i hamosu dunu da moloidafa hou olelemu logo hedofasa. Gode da amo dunuma ougi bagade, amo E da olelei dagoi.
19 因為認識天主為他們是很明顯的事，原來天主已將自己顯示給他們了。
Gode Ea hou dawa: mu logo da diala. Gode da amo logo moloiwane olelebeba: le, dunu huluane da amo dawa: mu gala. Be ilia amo logo higabeba: le, Gode da ilima se dabe iasu imunu.
Degabo, Gode da osobo bagade hahamoi amola fa: no eso huluane, amo esoga dunu huluane da Gode Ea hou, dunu ilia siga hame ba: su hou, amo huluane dawa: su. Gode Ea hahamoi liligi ba: beba: le, Gode da hadigidafa amola E da eso huluane esalalala, amo ilia dawa: i galu. Amaiba: le, amo dunu ilia hame nabasu hou abalomu da hamedei. (aïdios g126)
21 他們雖然認識了天主，卻沒有以祂為天主而予以光榮或感謝，而他們所思所想的，反成了荒謬絕論的；他們冥頑不靈的心陷入了黑暗；
Gode da esala, amo ilia dawa: Be ilia da Ema hame nodone sia: sa. Be ilia asigi dawa: su da gagaoui agoane hamoi. Ilia dogo ganodini a: silibudafa hou hamedafa dialebeba: le, gasi da ilia dogo ganodini nabaiwane ba: sa.
22 他們自負為智者，反而成為愚蠢，
Ilia da bagade dawa: su dunu, ilisu da sia: sa. Be ilia da gagaoui fawane.
23 將不可朽壞的天主的光榮，改歸為可朽壞的人、飛禽、走獸和爬蟲形狀的偶像。
Ilia Godema nodone sia: ne gadosu hou yolesili, udigili ogogosu ‘gode’ loboga hamoi liligi, sio, ohe fi amola sania, agoai hamoi liligi, amoma nodone sia: ne gadosa.
24 因此，天主任憑他們隨從心中的情慾，陷於不潔，以致彼此玷辱自己的身體。
Amaiba: le, ilia Gode yolesiba: le, Gode da ili yolesi dagoi. Ilia ledo bagade hou hanaiba: le, amo hamoma: ne amola wadela: i hou dunu eno ea da: i hodo amoma hamoma: ne, Gode da ili yolesi dagoi.
Gode Ea moloidafa hou yolesili, ilia ogogosu hou lalegagusa. Osobo Bagade Hahamoi Dunu Ema nodone sia: ne gadosu hou amola hawa: hamosu hou yolesili, ilia bu Gode Ea hahamoi liligi amoma sia: ne gadosa amola hawa: hamosa, Be Osobo Bagade Hahamoi Gode Ema mae yolesili eso huluane nodone sia: ne gadolalumu da defea. Ama. (aiōn g165)
26 因此，天主任慼他們陷於可恥的情慾中，以致他們的女人，把順性之用變為逆性之用；
Amo hou ilia hamobeba: le, Gode da amo dunu wadela: idafa hou hamomusa: gini, yolesi dagoi. Uda ea houdafa yolesili, uda eno da ea sama wadela: le hamosa.
27 男人也如此，放棄了與女人的順性之用，彼此慾火中燒，男人與男人行了醜事，就在各人身上受到了他們顛倒是非所應得的報應。
Amaiwane, dunu da uda lasu houdafa yolesili, lalu agoane ilia eno dunuma hanai bagade. Dunu eno da ea sama adole lasu hou hamobeba: le, ilisu hawa: hamobeba: le ilia wadela: i hou defele se dabe iasu ba: sa.
28 他們既不肯認真地認識天主，主也就任憑他們陷於邪惡的心思，去行不正當的事，
Amo dunu da ilia asigi dawa: su ganodini, Gode Ea houdafa ilia musa: dawa: i, amo lalegagumu ilia higasa. Amaiba: le, amo dunu ilia dogo ganodini ledo fawane dialoma: ne, amola wadela: i hou hamoma: ne, Gode da ili yolesi dagoi.
29 充滿了各種不義、毒惡、貪婪、兇殘，滿懷嫉妒、謀殺、鬥爭、欺詐、乖戾；任憑他們作讒謗的、
Ilia wadela: i bagade hamosa. Liligi amola muni hanaiba: le, ilia uasu agoane hamosa. Mudasu, dunu fuga: su hou, gegesu, ogogosu amola eno dunuma higasu, ilia bagadewane hamosa.
30 詆毀的、恨天主的、悔辱人的、高傲的、自誇的、挑剔惡事的、忤逆父母的、
Ilia udigili ogogosu sia: da fo agoane ahoa. Ilia da eno dunu ilia hou wadela: musa: hedolowane baligidu sia: sa. Ilia Godema ha lai. Ilia hedolowane gadele sia: sa. Gasa fi hou ilia bagade dawa: Ilia da wadela: i hou hamomusa: , logo hogoi helesa. Ilia da eda amola ame ilia sia: hame naba.
31 冥頑的、背約的、無情的、不慈的人。
Wadela: i hou hamobeba: le, ilia da hame gogosiasa. Hawa: hamoma: ne sia: beba: le, ilia da hame hamosa. Ilia da dunu enoma hame asigisa.
32 他們雖然明知天主正義的規例是：凡作這樣事的人，應受死刑；但他們不僅自己作這些事，而且還贊同作這些事的人。
Gode da amo hou hamosu dunuma fofada: ne, ilima bogosu imunu. Amo E da sia: i dagoi ilia dawa: Be ilia da amo wadela: i hou mae yolesili hamonana. Amola amo baligili, ilia da eno dunu amo hou hamonanebe ba: sea, hahawane ba: sa.
