< 詩篇 1 >

1 【善惡二路】凡不隨從惡人的計謀,不插足於罪人的道路,不參與譏諷者的席位,
Mai farin ciki ne mutumin da ba ya aiki da shawarar mugaye ko yă yi abin da masu zunubi suke yi ko yă zauna tare da masu yin ba’a.
2 專心愛好上主法律的,畫夜默思上主誡命的,這樣的人才是有福的!
Amma yana jin daɗin bin dokar Ubangiji, kuma yana ta nazarinta dare da rana.
3 他像植在溪畔的樹木,準時結果,枝葉不枯,所作所為,隨心所欲。
Yana kama da itacen da aka shuka kusa da maɓulɓulan ruwa, wanda yake ba da amfani a daidai lokaci wanda kuma ganyensa ba sa bushewa. Duk abin da yake yi, yakan yi nasara.
4 惡人卻不如此,絕不如此! 他們像被風吹散的糠秕。
Ba haka yake da mugaye ba! Su kamar yayi ne da iska take kwashewa.
5 在審判的時日,惡人站立不住;在義人的會中,罪人不能立足:
Saboda haka mugaye ba za su iya tsayawa a shari’a ba, balle a sami masu zunubi a taron adalai.
6 因上主賞識義人的行徑,惡人的行徑必自趨沉淪
Gama Ubangiji yana lura da yadda adalai suke yin abubuwa, amma ayyukan mugaye za su kai su ga hallaka.

< 詩篇 1 >