< 詩篇 9 >

1 【天主除暴安良】 達味詩歌,交與樂官。調寄「木特拉本」。 上主,我全心讚頌你,宣揚你的一切奇偉;
Hvalim te, Gospode, iz svega srca svojega, kazujem sva èudesa tvoja.
2 我要因你而歡欣踴躍,歌頌你至高者的名號。
Radujem se i veselim se o tebi, pjevam imenu tvojemu, višnji!
3 因為我的仇敵已經退藏,在你面前已顛仆滅亡。
Neprijatelji se moji vratiše natrag, spotakoše se i nesta ih ispred lica tvojega;
4 你登上寶座,秉行公義,為我審斷了是非曲直。
Jer si svršio sud moj i odbranio me; sio si na prijesto, sudija pravedni.
5 你摧毀了異民,殲滅惡徒,你把他們的名字永遠消除。
Rasrdio si se na narode i ubio bezbožnika, ime si im zatro dovijeka, zasvagda.
6 敵人現已覆滅,永遠沉淪,你蕩平的城邑,全不留名。
Neprijatelju nesta maèeva sasvijem; gradove ti si razvalio; pogibe spomen njihov.
7 上主為王於永遠,安置寶座秉公審判。
Ali Gospod uvijek živi; spremio je za sud prijesto svoj.
8 以公義審訊世人,將以正直判決萬民。
On æe suditi vasionome svijetu po pravdi, usudiæe narodima pravo.
9 上主將是受迫害者的碉堡,作他困厄中的避難所。
Gospod je utoèište ubogome, utoèište u nevolji.
10 凡認識你名號的人,必仰望你,上主,尋覓你的人,你必不擯棄。
U tebe se uzdaju koji znaju ime tvoje, jer ne ostavljaš onijeh koji te traže, Gospode!
11 你們該歌頌上主,祂住在熙雍,在萬民中宣揚祂的一切化工:
Pojte Gospodu, koji živi na Sionu; kazujte narodu djela njegova;
12 上主追討血債,常懷念悲苦的人民,上主絕不會忘掉他慘痛的呼聲。
Jer on osveæuje krv, pamti je; ne zaboravlja jauka nevoljnijeh.
13 上主,求你憐憫我,垂視我仇加於我的苦辱,拯救我脫離死亡的門戶,
Smiluj se na me, Gospode; pogledaj kako stradam od neprijatelja svojih, ti, koji me podižeš od vrata smrtnijeh,
14 好使我在熙雍女子門口,宣揚你的美譽,欣享你的助祐。
Da bih kazivao sve hvale tvoje na vratima kæeri Sionove, i slavio spasenje tvoje.
15 異民都落於自己挖掘的深坑,他們的腳都掉入自設的陷阱。
Popadaše narodi u jamu, koju su iskopali; u zamku, koju su sami namjestili, uhvati se noga njihova.
16 上主自顯於世,行了審判,惡人被自設的羅網所陷。
Poznaše Gospoda; on je sudio; u djela ruku svojih zaplete se bezbožnik.
17 願一般忘卻天主的異族,願一般惡人都歸於陰府! (Sheol h7585)
Vratiæe se u pakao bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga; (Sheol h7585)
18 困苦的人絕不會被遺忘,窮人的依靠永不會喪亡。
Jer neæe svagda biti zaboravljen ubogi, i nada nevoljnicima neæe nigda poginuti.
19 上主,起來,莫讓世人獲勝,願異民盡都在你前受審!
Ustani, Gospode, da se ne posili èovjek, i da prime narodi sud pred tobom.
20 上主,懇請你恐嚇異民,使他們自知不過是人
Pusti, Gospode, strah na njih; neka poznadu narodi da su ljudi.

< 詩篇 9 >