< 詩篇 88 >
1 詠【哀怨歌】 科辣黑子孫的詩歌,交於樂官,悲調歌唱。 上主,我的天主,我白天禱告,我黑夜在您的面前哀號。
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
3 因我的心靈飽受災難,我的性命已臨近陰間; (Sheol )
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol )
4 我已被列在進入墳墓的人中,我已變成與無氣力的人相同。
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 我的床榻舖在死人的中間,與葬於墳墓者的屍身作伴,您已不再記念他們,您已不再照顧他們。
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 您叫我的知己離我遠去,您使我被他們痛恨厭惡;我受他們拘留不得外出。
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 我的眼睛痛苦而憔悴,上主,我天天在呼號著您,也把我的雙手向您舉起。
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 難道您還要給死人發顯奇跡,或是去世的人會起來稱謝您?
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 難道在墳墓裏還有人稱述您的仁慈,或者在陰府內還有人宣揚您的信義?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 難道在幽暗處能有人明瞭您的奇蹟?或者在遺忘區還有人曉得您的正義?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 但是上主,我現今呼號您,我的祈禱早晨上達於您;
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 上主,您為什麼捨棄了我的靈魂?又為什麼向我掩起了您的慈容?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 我自幼受苦,幾乎死去,受您的威嚇,萬分恐懼;
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 您使親友同伴將我離棄,黑暗成了我的家人知己。
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.