< 詩篇 77 >
1 阿撒夫的詩歌,交與樂官耶杜通。 我呼號,我的呼聲上達天主前,我向天主高呼,求他俯聽矜憐。
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 我在患難之日,尋求上主,雖整夜伸手,亦不覺辛苦,我的心靈且不接受安撫。
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 我一懷念天主,即咨嗟哀歎,我一沉思考慮,即心灰意懶。
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 您使我的眼睛徹夜不眠,我實煩燥難安,苦不堪言。
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
Пребрајам старе дане и године од векова.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 因此我說:這是我的苦難:至高者的右手已經改變。
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 我現今追念上主的作為,回想您往昔所行的奇蹟;
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 沉思您的一切所作所為,更要默想您的一切異事。
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 天主,您的行徑完全在於聖化,何神像我們的天主如此偉大?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 只有您是施行奇蹟的天主!在萬民中彰顯了您的威武。
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 您以臂力拯救了您的人民,就是雅各伯和若瑟的子孫。
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 大水一旦看見您,天主,大水一見您就都恐怖,連深淵汪洋也都顫抖。
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 您的雷霆在旋風中發響,閃電也將整個世界照亮,大地驚慌失措而又搖盪。
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 您的道路雖然經過海底,您的途徑雖然穿越大水,卻沒有顯露出您的足跡。
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 您曾藉著梅瑟和亞郎的手掌,領導您的子民有如領導群羊。
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.