詩篇 64

1 達味詩歌，交與樂官。 天主，求您傾聽我哀訴的聲音，從仇敵的恐嚇中保全我生命。

Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.

2 求您掩護我遠離惡人的陰險，使我脫免作奸犯科者的暴亂；

Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

3 他們磨礪自己的舌頭有如刀劍，他們吐出有毒的語言有如弓箭：

Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,

4 暗地裏向無辜的人擊撾，肆無忌憚，突然將他刺殺。

Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

5 他們彼此激勵行惡，互相商議暗佈羅網；說：看見我們的究竟是誰？

Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?

6 誰能查出我們的邪思﹖我們已作成精密陰謀，走近的人必墜入深溝。

Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

7 但是，天主必要用箭射擊他們，他們必要突然身受創痕。

Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.

8 他們的舌頭必使自己跌仆，凡見到他們的人都必搖頭。

Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.

9 眾人要恐懼，要傳述天主的作為，他們也都要細心默思他的事跡。

Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

10 義人必要喜樂於上主，向他投靠，心地正直的人，必要因此而歡躍。

А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.