詩篇 64

1 達味詩歌，交與樂官。 天主，求您傾聽我哀訴的聲音，從仇敵的恐嚇中保全我生命。

Èuj, Bože, glas moj u jadu mom; od strašnoga neprijatelja saèuvaj život moj.

2 求您掩護我遠離惡人的陰險，使我脫免作奸犯科者的暴亂；

Sakrij me od gomile bezakonika, od èete zloèinaca,

3 他們磨礪自己的舌頭有如刀劍，他們吐出有毒的語言有如弓箭：

Koji naoštriše jezik svoj kao maè, strijeljaju rijeèima, koje zadaju rane,

4 暗地裏向無辜的人擊撾，肆無忌憚，突然將他刺殺。

Da bi iz potaje ubili pravoga. Iznenada udaraju na nj i ne boje se;

5 他們彼此激勵行惡，互相商議暗佈羅網；說：看見我們的究竟是誰？

Utvrðuju sebe u zlijem namjerama, dogovaraju se kako æe zamke sakriti, vele: ko æe ih vidjeti?

6 誰能查出我們的邪思﹖我們已作成精密陰謀，走近的人必墜入深溝。

Izmišljaju zloèinstva i govore: svršeno je! šta æe se raditi, smišljeno je! A što je unutra i srce u èovjeka duboko je.

7 但是，天主必要用箭射擊他們，他們必要突然身受創痕。

Ali æe ih Bog poraziti; udariæe ih strijela iznenada.

8 他們的舌頭必使自己跌仆，凡見到他們的人都必搖頭。

Oboriæe jedan drugoga jezikom svojim. Ko ih god vidi, bježaæe od njih.

9 眾人要恐懼，要傳述天主的作為，他們也都要細心默思他的事跡。

Svi æe se ljudi bojati i kazivaæe èudo Božije, i poznaæe u tome djelo njegovo.

10 義人必要喜樂於上主，向他投靠，心地正直的人，必要因此而歡躍。

A pravednik æe se veseliti o Gospodu i uzdaæe se u njega, i hvaliæe se svi koji su prava srca.