詩篇 64

1 達味詩歌，交與樂官。 天主，求您傾聽我哀訴的聲音，從仇敵的恐嚇中保全我生命。

Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Zabura ta Dawuda. Ka ji ni, ya Allah, yayinda nake faɗin abin da yake damuna; ka tsare raina daga barazanan abokin gāba.

2 求您掩護我遠離惡人的陰險，使我脫免作奸犯科者的暴亂；

Ka ɓoye ni daga ƙulle-ƙullen mugaye, daga daure dauren wannan taro masu aikata mugunta.

3 他們磨礪自己的舌頭有如刀劍，他們吐出有毒的語言有如弓箭：

Sukan wāsa harsunansu kamar takuba su harba kalmominsu kamar kibiyoyi masu kisa.

4 暗地裏向無辜的人擊撾，肆無忌憚，突然將他刺殺。

Sukan yin kwanto su harbi marar laifi; sukan yi harbi nan da nan, ba tsoro.

5 他們彼此激勵行惡，互相商議暗佈羅網；說：看見我們的究竟是誰？

Sukan ƙarfafa juna a mugayen ƙulle-ƙullensu, sukan yi magana yadda za su ɓoye tarkunansu; su ce, “Wa zai gan su?”

6 誰能查出我們的邪思﹖我們已作成精密陰謀，走近的人必墜入深溝。

Sukan yi ƙulle-ƙullen rashin adalci su ce, “Mun gama ƙulla cikakkiyar maƙarƙashiya tsab!” Zuciyar mutum da tunaninsa, suna da wuyar ganewa.

7 但是，天主必要用箭射擊他們，他們必要突然身受創痕。

Amma Allah zai harbe su da kibiyoyi; nan da nan za a buge su su fāɗi.

8 他們的舌頭必使自己跌仆，凡見到他們的人都必搖頭。

Zai juya harshensu a kansu yă kuma kawo su ga hallaka; duk waɗanda suka gan su za su kaɗa kai, suna musu ba’a.

9 眾人要恐懼，要傳述天主的作為，他們也都要細心默思他的事跡。

Dukan mutane za su ji tsoro; za su yi shelar ayyukan Allah su kuma yi tunanin abin da ya aikata.

10 義人必要喜樂於上主，向他投靠，心地正直的人，必要因此而歡躍。

Bari masu adalci su yi farin ciki a cikin Ubangiji su kuma nemi mafaka a gare shi; bari dukan masu gaskiya a zuciya su yabe shi!