< 詩篇 63 >
1 達味詩歌,作於飄流在猶大曠野時。 天主,您是我的天主,我急切祈求您;我的靈魂渴慕您,我的肉身切望您,我有如一塊乾旱涸竭的無水田地。
Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.
2 我在聖殿裏瞻仰過您,為看到您的威能和您的光輝;
Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.
3 您的慈愛比生命更為寶貴,我的唇舌要時常稱頌您。
Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;
Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.
5 我的心靈好像飽享了膏脂,我要以歡愉的口唇讚美您。
Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.
Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.
Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.
Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.
Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
11 但是君王必要因天主而喜慶;凡以天主宣誓的人,必要自幸,因為說謊的口,必要瘖啞失聲。
А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.