< 詩篇 63 >
1 達味詩歌,作於飄流在猶大曠野時。 天主,您是我的天主,我急切祈求您;我的靈魂渴慕您,我的肉身切望您,我有如一塊乾旱涸竭的無水田地。
Bože! ti si Bog moj, k tebi ranim, žedna je tebe duša moja, za tobom èezne tijelo moje u zemlji suhoj, žednoj i bezvodnoj.
2 我在聖殿裏瞻仰過您,為看到您的威能和您的光輝;
Tako bih te ugledao u svetinji, da bih vidio silu tvoju i slavu tvoju.
3 您的慈愛比生命更為寶貴,我的唇舌要時常稱頌您。
Jer je dobrota tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila tebe;
Tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime tvoje podigao bih ruke svoje.
5 我的心靈好像飽享了膏脂,我要以歡愉的口唇讚美您。
Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja, i radosnijem glasom hvalila bi te usta moja.
Kad te se sjeæam na postelji, sve noæne straže razmišljam o tebi.
Jer si ti pomoæ moja, i u sjenu krila tvojih veselim se.
Duša se moja prilijepila za tebe, desnica tvoja drži me.
Koji traže pogibao duši mojoj, oni æe otiæi pod zemlju.
Izginuæe od maèa, i dopašæe lisicama.
11 但是君王必要因天主而喜慶;凡以天主宣誓的人,必要自幸,因為說謊的口,必要瘖啞失聲。
A car æe se veseliti o Bogu, hvaliæe se svaki koji se kune njim, kad se zatisnu usta onima koji govore laž.