詩篇 60

1 達味金詩，交與樂官。 約阿布歸來，在鹽谷殺了一萬二千人。 天主，你拋棄了我們，粉碎了我們！你曾發怒，今求你復興我們。

Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.

2 你曾使大地震動，使地裂土崩，求你彌補裂縫，因它搖搖不定。

Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.

3 你使你的百姓遭受艱苦，使我們喝了麻醉的烈酒。

Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.

4 然後你為敬愛你的人，豎起旗幟，為使他們閃避仇敵的弓矢；

Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,

5 為叫你所愛的人，獲得救恩；求你以右手協助，垂允我們。

Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.

6 天主在自己的聖所說：「我要凱旋，將舍根分疆，將穌苛特的平原測量。

Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

7 基肋阿得地屬於我，默納協地也屬於我；我的頭盔就是厄弗辣因，猶大成為我手中的權棍；

Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,

8 摩阿布是我的沐浴池，我向厄東投我的鞋隻，我還要戰勝培肋舍特。

Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!

9 誰弔領我進入堅城，誰領導我走進厄東？

Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

10 天主，莫非你已將我們拋棄，難道不率領我軍出擊？

Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

11 求你援助我們抵抗仇讎，因為人的援助盡是虛無。

Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.

12 我們倚靠天主奮勇行事，祂必要，踐踏我們的仇敵。

Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.