< 詩篇 50 >
1 上主,全能者天主,出令傳召下土,由太陽的出處直到太陽的落處。
Hina Gode Bagadedafa da sia: sa. E da osobo bagade fifi asi gala huluanedafa, gusudili asili guma: dini, ilima wele sia: sa.
Saione Moilai Bai Bagade da isisima: goi ida: iwanedafa. Amoganini, Gode Ea hadigi da diga: sa.
3 我們的天主來臨,絕不會默默無聲;吞噬的烈火在祂前面開道,旋轉的風暴在祂的四周怒號。
Ninia Gode da manebe. Be E da ouiya: lewane hame maha. Gegemoi lalu da E bisili ahoa. Amola mulu bagade da E sisiga: le disisa.
E da Ea fi dunuma fofada: musa: , mu amola osobo bagade ba: su hou hamoma: ne elama ilegele wele sia: sa.
5 你們應當給我聚集起虔敬我的人,就是那以犧牲與我訂立盟約的人。
E da amane sia: sa, “Na mae fisili fa: no bobogesu dunu, ilia da Nama gobele salawane gousa: su hamoi, amo huluane Nama gegedole oule misa!”
Mu da amane sisia: laha, “Gode da moloidafa amola Hisu da fofada: su dunudafa!”
7 請聽,我的子民,我要發出言語;以色列,我向你警戒告訴,我是天主,我是你的天主。
Hina Gode da amane sia: sa, “Na fi dunu! Nabima! Na da sia: mu! Na da dilia, Isala: ili dunu dilima diwaneya udidimu. Na da Gode! Na da dilia Gode!
8 我並不因你的祭獻而責備你,因為我面前常有你的全燔祭。
Dilia da mae fisili gobei gobele salasu Nama gaguli maha. Amoga, Na da dilima hame gagabole sia: sa.
9 我無須從你的家裏將牛犢攫取,也無須由你的圈裏把羊捉捕;
Be bulamagau gawali dilia afugi amoga lai amola goudi dilia goudi fofoi wa: i amoga lai, amo Na da hame hanasa.
10 因為,森林裏的種種生物,全歸於我,山陵上的千萬走獸,都屬於我;
Bai ohe huluane iwilaga esala da Na: fawane. Amola bulamagau agolo osea: idafa amoga esala da Na: fawane.
11 天空中的一切飛鳥,我都認識,田野間的所有動物,我全知悉。
Sigua sio huluanedafa da Na: fawane. Amola liligi huluane amo da moifufu sogega esalebe, da Na: fawane.
12 如果我饑餓,我不必向你告訴,因宇宙和其中一切盡屬我有。
Na da ha: i ganiaba, Na da dilima hame adola: loba. Bai osobo bagade amola liligi huluane amo ganodini gala da Na: fawane.
Na da bulamagau gawali ilia hu nabela: ? Na da goudi ilia maga: me nabela: ? Hame naha!
14 為此你該向天主奉獻頌謝祭,你又該向至高者還你的願誓。
Be dilia Godema gobele salasu hou dafawanedafa da Ema nodone sia: su. Amola Hina Bagadedafa Ema dilia imunu ilegei amo huluane defele Ema ima.
15 並在困厄的時日,呼號我,我必拯救你,你要光榮我。
Bidi hamosu da dilima doaga: sea, Nama fidima: ne wele sia: ma! Amasea, Na da dili gaga: mu. Amola dilia da Nama nodomu.”
16 天主卻對惡人說:你怎麼膽敢傳述我的誡命,你的口怎敢朗頌我的法令?
Be Gode da wadela: i hamosu dunu ilima amane sia: sa, “Dilia da abuliba: le Na hamoma: ne sia: i amo sia: daha? Dilia da abuliba: le Na gousa: su hamoi, amoga fada: i sia: dahabela: ?
Na gagabole sia: amo dilia higasa. Amola Na hamoma: ne sia: i higale, nabawane hame hamosa.
18 你遇見了盜賊,便與他同僚,與犯姦淫的人,就同流合夥;
Dilia da nowa wamolasu dunu ba: sea, amo dilia dogolegei sama agoane hamosa. Amola dilia da inia uda adole lasu dunu ilima gilisisa.
Dilia da eso huluane wadela: i hou fuligala: ma: ne sia: musa: momagele esala. Amola hedolowane ogogole sia: daha.
Dilia da diolalalidafa ilima diwaneya udidima: ne momagele esala. Amola ilia giadofai hogole, hedolowane olelesa.
21 你既作了這些,我豈能緘口不言?難道你竟以為我真能與你一般¡H我要責斥你,將一切放在你眼前。
Amo hou huluane, dilia da hamoi dagoi. Be Na da dilima hame sia: i. Amaiba: le, dilia da Na hou da dilia hou defele dawa: i. Be wali Na da dilima gagabole sia: sa. Dilia wadela: le hamoi, amo Na da dili noga: le dawa: ma: ne, dilima olelesa.
22 忘記天主的人們!你們要徹底覺悟,免得我撕裂你們時,沒有人來搶救。
Dilia Nama hame dawa: digisu dunu! Na sia: nabima! Dilia da Na sia: hame nabasea, Na da dili wadela: lesimu. Amola dilia da gaga: su dunu hame ba: mu.
23 奉獻頌謝祭的人就是給我奉獻光榮讚頌,行為正直的人我要使他享見天主的救恩。
Nama gobele salasu houdafa da Nama nodone sia: ne gadosu hou, amo fawane. Amola nowa da Na sia: nabawane hamosea, Na da amo dunu dafawane gaga: mu.”