詩篇 44
1 科辣黑後裔的訓誨歌，交與樂官。 天主，我們親耳聽見過，祖先也給我們述說過：昔日在他們那一時代，你手所行的偉業。
Bože, svojim ušima slušasmo, oci nam naši pripovijedaše djelo koje si uèinio u njihovo vrijeme, u staro vrijeme.
2 你為栽培他們，手驅散外人，你為發展他們，曾親自磨難異民。
Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio; iskorijenio si plemena, a njih namnožio.
3 的確，他們佔領了那地，並非靠著自己的刀劍，他們獲得了勝利，並非靠著自己的臂腕；完全是賴著你的右手和你的腕能，並你儀容的光輝，因為你喜愛他們。
Jer ne zadobiše zemlje svojim maèem, niti im mišica njihova pomože, nego tvoja desnica i tvoja mišica, i svjetlost lica tvojega, jer ti bijahu omiljeli.
4 你是我的天主，我的君王，是你使雅各伯打了勝仗。
Bože, care moj, ti si onaj isti, pošlji pomoæ Jakovu!
5 仰仗著你，我們克勝了我們的對頭，因你的名，我們踐踏了我們的仇讎。
S tobom æemo izbosti neprijatelje svoje, i s imenom tvojim izgaziæemo one koji ustaju na nas.
6 因我從未依恃過我的弓箭，拯救我的，也不是我的刀劍，
Jer se ne uzdam u luk svoj, niti æe mi maè moj pomoæi.
7 而是你救我們脫離我們的對頭，是你使痛恨我們的人都蒙羞受辱。
Nego æeš nas ti izbaviti od neprijatelja našijeh, i nenavidnike naše posramiæeš.
8 我們時時以天主而自豪，永永遠遠歌頌你的名號。
Bogom æemo se hvaliti svaki dan, i ime tvoje slaviæemo dovijeka.
9 然而現今你拋棄我們，使我們蒙羞受辱，你也不再與我們的軍隊，一同出征為伍；
Ali sad si nas povrgao i posramio, i ne ideš s vojskom našom.
10 反而使我們在敵人，前轉身敗走，讓那些恨我們的人，劫奪俘虜。
Obraæaš nas te bježimo ispred neprijatelja, i neprijatelji nas naši haraju.
11 你使我們有如待宰的羔羊，你使我們漂流而逃亡異邦；
Dao si nas kao ovce da nas jedu, i po narodima rasijao si nas.
12 你將你的子民賤價出售，你由售價並未獲財。
U bescjenje si prodao narod svoj, i nijesi mu podigao cijene.
13 你使我們遭受鄰邦的侮辱，四周人民對我們諷刺咒詛；
Dao si nas na potsmijeh susjedima našijem, da nam se rugaju i sramote nas koji žive oko nas.
14 你使我們成了異族的話柄，外邦人都向我們搖頭熱諷。
Naèinio si od nas prièu u naroda, gledajuæi nas mašu glavom tuðinci.
15 我的恥辱終日擺在我的眼前，羞愧也常籠罩著我的臉面：
Svaki je dan sramota moja preda mnom, i stid je popao lice moje
16 因我聽到侮慢與欺凌者的聲音，又面臨仇敵和尋隙報復的人民。
Od rijeèi potsmjevaèevih i rugaèevih, i od pogleda neprijateljevih i osvetljivèevih.
17 我們雖然從未把你忘記，從來沒有違背過你的盟約，但我們身受了這一切災禍。
Sve ovo snaðe nas; ali ne zaboravismo tebe, niti prestupismo zavjeta tvojega.
18 我們的心志從來沒有萎靡退縮，我們的腳步也未偏離你的正道；
Ne otstupi natrag srce naše, i stope naše ne zaðoše s puta tvojega.
19 但你竟將我們拋棄在野犬的邊界，以死亡的陰影把我們遮蓋。
Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj, i pokrivao nas sjenom smrtnijem,
20 如果我們忘卻了我們天主的聖名，並舉起我們的手朝向外邦的神明：
Onda da bijasmo zaboravili ime Boga svojega i podigli ruke svoje k Bogu tuðemu,
21 難道天主究查不出這事？因為祂洞悉人心的隱密。
Ne bi li Bog iznašao to? Jer on zna tajne u srcu.
22 我們卻是為了你，時常受傷受戕，他們竟將我們視作待宰的群羊。
A ubijaju nas za tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama.
23 醒來！我主，你為什麼依舊沉睡？起來！你不要永遠把我們拋棄。
Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.
24 你為什麼掩起你的慈顏，不顧我們的痛苦和辛酸？
Zašto kriješ lice svoje? zaboravljaš nevolju i muku našu?
25 請看，我們的靈魂已俯伏在灰間，我們的身體已緊貼於地面。
Duša naša pade u prah, tijelo je naše baèeno na zemlju.
26 求你站起來，援助我們，因你的慈愛，拯救我們。
Ustani, pomoæi naša, i izbavi nas radi milosti svoje.
