< 詩篇 44 >

1 科辣黑後裔的訓誨歌,交與樂官。 天主,我們親耳聽見過,祖先也給我們述說過:昔日在他們那一時代,你手所行的偉業。
Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Ta’ya’yan Kora maza. Maskil ne. Mun ji da kunnuwanmu, ya Allah; kakanninmu sun faɗa mana abin da ka aikata a kwanakinsu, tun dā can.
2 你為栽培他們,手驅散外人,你為發展他們,曾親自磨難異民。
Da hannunka ka kori al’ummai ka kuma dasa kakanninmu; ka ragargaza mutanen ka kuma sa kakanninmu suka haɓaka.
3 的確,他們佔領了那地,並非靠著自己的刀劍,他們獲得了勝利,並非靠著自己的臂腕;完全是賴著你的右手和你的腕能,並你儀容的光輝,因為你喜愛他們。
Ba da takobinsu ba ne suka ci ƙasar, ba kuwa ƙarfin hannunsu ne ya ba su nasara ba; hannun damanka ne, ƙarfin hannunka, da kuma hasken fuskarka, gama ka ƙaunace su.
4 你是我的天主,我的君王,是你使雅各伯打了勝仗。
Kai ne Sarkina da kuma Allahna, wanda ya ba da nasarori wa Yaƙub.
5 仰仗著你,我們克勝了我們的對頭,因你的名,我們踐踏了我們的仇讎。
Ta wurinka mun tura abokan gābanmu baya; ta wurin sunanka muka tattake maƙiyanmu.
6 因我從未依恃過我的弓箭,拯救我的,也不是我的刀劍,
Ba na dogara ga bakana, takobina ba ya kawo nasara;
7 而是你救我們脫離我們的對頭,是你使痛恨我們的人都蒙羞受辱。
amma kana ba mu nasara a kan abokan gābanmu, ka sa abokan gābanmu suka sha kunya.
8 我們時時以天主而自豪,永永遠遠歌頌你的名號。
A cikin Allah muke fariyarmu dukan yini, kuma za mu yabi sunanka har abada. (Sela)
9 然而現今你拋棄我們,使我們蒙羞受辱,你也不再與我們的軍隊,一同出征為伍;
Amma yanzu ka ƙi mu ka kuma ƙasƙantar da mu; ba ka ƙara fita tare da mayaƙanmu.
10 反而使我們在敵人,前轉身敗走,讓那些恨我們的人,劫奪俘虜。
Ka sa muka gudu a gaban abokin gāba, kuma abokan gābanmu suka washe mu.
11 你使我們有如待宰的羔羊,你使我們漂流而逃亡異邦;
Ka ba da mu a cinye kamar tumaki ka kuma watsar da mu a cikin al’ummai.
12 你將你的子民賤價出售,你由售價並未獲財。
Ka sayar da mutanenka a kuɗin da bai taka ƙara ya karye ba babu wata riba daga sayar da su da ka yi.
13 你使我們遭受鄰邦的侮辱,四周人民對我們諷刺咒詛;
Ka mai da mu abin dariya ga maƙwabtanmu, abin dariya da reni ga waɗanda suke kewaye da mu.
14 你使我們成了異族的話柄,外邦人都向我們搖頭熱諷。
Ka sa muka zama abin ba’a a cikin al’ummai; mutanen suna kaɗa mana kai.
15 我的恥辱終日擺在我的眼前,羞愧也常籠罩著我的臉面:
Dukan yini ina cikin wulaƙanci, fuskata kuma ta rufu da kunya
16 因我聽到侮慢與欺凌者的聲音,又面臨仇敵和尋隙報復的人民。
saboda ba’ar waɗanda suke zagi suke kuma ƙina, saboda abokan gābana, waɗanda suka sha alwashi sai sun yi ramuwa.
17 我們雖然從未把你忘記,從來沒有違背過你的盟約,但我們身受了這一切災禍。
Dukan wannan ya faru da mu, ko da yake ba mu manta da kai ba ko mu kasance masu ƙarya ga alkawarinka.
18 我們的心志從來沒有萎靡退縮,我們的腳步也未偏離你的正道;
Zukatanmu ba su juya baya; ƙafafunmu ba su kauce daga hanyarka ba.
19 但你竟將我們拋棄在野犬的邊界,以死亡的陰影把我們遮蓋。
Amma ka ragargaza mu ka kuma maishe mu abin farautar karnukan jeji ka kuma rufe mu cikin duhu baƙi ƙirin.
20 如果我們忘卻了我們天主的聖名,並舉起我們的手朝向外邦的神明:
Da a ce mun manta da sunan Allahnmu ko mun miƙa hannuwanmu ga baƙin alloli,
21 難道天主究查不出這事?因為祂洞悉人心的隱密。
da Allah bai gane ba, da yake ya san asiran zuciya?
22 我們卻是為了你,時常受傷受戕,他們竟將我們視作待宰的群羊。
Duk da haka saboda kai mun fuskanci mutuwa dukan yini; aka ɗauke mu kamar tumakin da za a yanka.
23 醒來!我主,你為什麼依舊沉睡?起來!你不要永遠把我們拋棄。
Ka farka, ya Ubangiji! Don me kake barci? Ta da kanka! Kada ka ƙi mu har abada.
24 你為什麼掩起你的慈顏,不顧我們的痛苦和辛酸?
Me ya sa ka ɓoye fuskarka ka manta da azabanmu da kuma danniyar da ake mana?
25 請看,我們的靈魂已俯伏在灰間,我們的身體已緊貼於地面。
An kai mu ƙasa zuwa ƙura; jikunanmu sun manne da ƙasa.
26 求你站起來,援助我們,因你的慈愛,拯救我們。
Ka tashi ka taimake mu; ka cece mu saboda ƙaunarka marar ƙarewa.

< 詩篇 44 >