詩篇 4
1 詩歌，交與樂官，和以絃樂。 我公義的天主！我一呼求你，你就應允了我，我在困苦中，你曾舒暢了我。求你憐憫我，求你俯聽我禱。
Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2 顯貴的人們，你們的心要硬到幾時？你們愛慕虛幻，追求虛偽究竟為何？
Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3 你們當知：上主特愛對祂虔敬的人，當我呼求上主的時候，祂一定俯允。
Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
4 你們應戰慄，不可一再作惡，在床上檢討，且要捫心思過。
Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5 奉上正義的祭獻，對上主全心依盼。
Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6 有許多人說：誰能使我們幸福亨通？上主，望你向我們顯你光榮的儀容。
Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
7 你賜給我心中的歡耀，遠勝過麥和酒的豐饒。
А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8 在平安中我一躺下即刻入睡，上主，唯有有你能使我安居順遂。
Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
