詩篇 4
1 詩歌，交與樂官，和以絃樂。 我公義的天主！我一呼求你，你就應允了我，我在困苦中，你曾舒暢了我。求你憐憫我，求你俯聽我禱。
Kad te zovem, èuj me, Bože, pravdo moja! u tjeskobi daj mi prostor; smiluj se na me i usliši molitvu moju.
2 顯貴的人們，你們的心要硬到幾時？你們愛慕虛幻，追求虛偽究竟為何？
Sinovi èovjeèiji! dokle æe slava moja biti u sramoti? dokle æete ljubiti ništavilo i tražiti laži?
3 你們當知：上主特愛對祂虔敬的人，當我呼求上主的時候，祂一定俯允。
Znajte da Gospod divno èuva svetoga svojega; Gospod èuje kad ga zovem.
4 你們應戰慄，不可一再作惡，在床上檢討，且要捫心思過。
Gnjeveæi se ne griješite; razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite.
5 奉上正義的祭獻，對上主全心依盼。
Prinesite žrtvu za pravdu, i uzdajte se u Gospoda.
6 有許多人說：誰能使我們幸福亨通？上主，望你向我們顯你光榮的儀容。
Mnogi govore: ko æe nam pokazati što je dobro? Obrati k nama, Gospode, svijetlo lice svoje.
7 你賜給我心中的歡耀，遠勝過麥和酒的豐饒。
A meni si dao u srce radost veæu nego što je oni imaju, kad im rodi pšenica i vino.
8 在平安中我一躺下即刻入睡，上主，唯有有你能使我安居順遂。
Ja mirno liježem i spavam; jer ti, Gospode, sam daješ mi te sam bez straha.
