詩篇 4
1 詩歌，交與樂官，和以絃樂。 我公義的天主！我一呼求你，你就應允了我，我在困苦中，你曾舒暢了我。求你憐憫我，求你俯聽我禱。
Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Da kayan kiɗi masu tsirkiya. Ta Dawuda. Ka amsa mini sa’ad da na kira gare ka, Ya Allahna mai adalci. Ka ba ni sauƙi daga wahalata; ka ji tausayina ka kuma ji addu’ata.
2 顯貴的人們，你們的心要硬到幾時？你們愛慕虛幻，追求虛偽究竟為何？
Har yaushe, ya ku mutane za ku mai da ɗaukakata abin kunya? Har yaushe za ku ƙaunaci ruɗu ku nemi allolin ƙarya? (Sela)
3 你們當知：上主特愛對祂虔敬的人，當我呼求上主的時候，祂一定俯允。
Ku san cewa Ubangiji ya keɓe masu tsoron Allah wa kansa; Ubangiji zai ji sa’ad da na yi kira gare shi.
4 你們應戰慄，不可一再作惡，在床上檢討，且要捫心思過。
Cikin fushinku kada ku yi zunubi; sa’ad da kuke kan gadajenku, ku bincike zukatanku ku kuma yi shiru. (Sela)
5 奉上正義的祭獻，對上主全心依盼。
Ku miƙa hadayun da suka dace ku kuma dogara ga Ubangiji.
6 有許多人說：誰能使我們幸福亨通？上主，望你向我們顯你光榮的儀容。
Yawanci suna cewa, “Wa zai yi mana alheri?” Bari hasken fuskarka yă haskaka a kanmu, ya Ubangiji.
7 你賜給我心中的歡耀，遠勝過麥和酒的豐饒。
Ka cika zuciyata da farin ciki sa’ad da hatsinsu da sabon ruwan inabinsu ya yi yawa.
8 在平安中我一躺下即刻入睡，上主，唯有有你能使我安居順遂。
Zan kwanta in kuma yi barci lafiya, gama kai kaɗai, ya Ubangiji, kake sa mazaunina yă kasance lafiya lau.
