詩篇 39

1 達味詩歌，交與樂官耶杜通。 我已決定：我要謹遵我的道路，免得我以口舌犯罪，當惡人在我面前時，我以口罩籠住我嘴。

Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

2 我默不作聲，以免口出惡語，但我的痛楚更因此而加劇。

Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

3 我的心在腔滾滾沸騰，我愈沉思愈覺得烈火如焚；我的舌頭便不耐煩地說：

Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

4 上主，求你明白啟示我：我的終期和壽數究有幾何，好使我知道我是何等脆弱。

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

5 你使我的歲月屈指可數，我的生命在你前算是虛無。世人的生存只是一口呵噓。

Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

6 人生實如泡影，只是白白操勞，他們所有積蓄不知誰來得到。

Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

7 我主，現今我還什麼希望？我的希望寄託在你的身上!

Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

8 救你救我脫離我的種種罪愆，不要使我受愚人的恥笑侮慢。

Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

9 我靜默不言，有口不開，因為這事是由你安排。

Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

10 求你由我身上去這場災患，因你手的打擊，我已消瘦不堪。

Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

11 你為了罰罪而把世人懲治，你像蛀蟲將他的珍寶侵蝕；至於人，不過只是一口氣。上主，求你俯聽我的祈禱，求你側耳靜聽我的哀告，莫要作聾不聽我的哭號。因為

Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

12 我在你前只是旅客，如我列祖一樣只是路。

Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

13 求你轉移你的目光，不要怒視我，使我一去不返之前能得享安樂。

Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.