< 詩篇 38 >
1 達味紀念歌。 上主,求你不要在你的震怒中責罰我,求你不要在你的氣憤中懲戒我。
Psalam. Davidov. Za spomen. Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.
Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:
3 因了你的盛怒,我已體無完膚;因了我的罪行,我已粉身碎骨。
na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.
4 因為我的罪過高出我的頭頂,好似重擔把我壓得過分沉重。
Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.
Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.
Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.
Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.
8 我已筋疲力盡,奄奄一息;我已心痛欲絕,嗟嘆不已。
Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.
9 我主,我的呻吟常在你的面前,我的悲歎不向你隱瞞;
O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.
10 我的心顫慄,我的精力衰退,我眼目的光明也已消逝。
Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.
11 我遭難時,我的友朋都袖手旁觀,我的親人都站得很遠。
Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.
12 追尋我命的人,張設網羅,設法害我的人,散布惡謨,他們行詭計日夜思索。
Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.
13 但我好像是一個有耳聽不見的聾子,我又好像是一個有口不能言的啞巴。
A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.
14 我竟成了一個沒有聽覺的人,成了一個口中沒有辯詞的人。
Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.
15 因為我唯有仰慕你,上主,你必應允我,我主我天主!
Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!
16 我原來說過:「不要讓他們洋洋得意,不要讓他們因我的失足而沾沾自喜。」
Rekoh: “Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!”
Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.
18 我的確承認我犯了罪愆,我為了我的過惡而憂慚。
Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.
19 無故加害我的人,力強兇暴,無理憎恨我的人,成群結伙;
A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.
20 他們都以怨報德而對待我,因我追求正義而惱恨我。
Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.
21 上主,求你不要捨棄我,我主,求你不要遠離我。
O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene!
Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj!