< 詩篇 3 >
1 【困苦人的祈禱】 達味詩歌,作於逃避其子阿貝沙隆時。 上主,迫害我的人,不可勝數! 攻擊我的人,成群結隊!
Gospode! kako je mnogo neprijatelja mojih! Mnogi ustaju na me.
Mnogi govore za dušu moju: nema mu pomoæi od Boga.
3 但是你,上主,是圍護我的盾牌,是我的榮耀,常使我首昂頭抬。
Ali ti si, Gospode, štit koji me zaklanja, slava moja; ti podižeš glavu moju.
Glasom svojim vièem ka Gospodu, i èuje me sa svete gore svoje.
Ja liježem, spavam i ustajem, jer me Gospod èuva.
Ne bojim se mnogo tisuæa naroda što sa svijeh strana navaljuje na me.
7 上主,請你興起奮發;我的天主,求你救拔,因為你擊破了我仇敵的腮頰,你打破眾惡人的門牙。
Ustani, Gospode! pomozi mi, Bože moj! jer ti udaraš po obrazu sve neprijatelje moje; razbijaš zube bezbožnicima.
Od Gospoda je spasenje; neka bude na narodu tvom blagoslov tvoj!