詩篇 2

1 【默西亞必勝】萬邦為什麼囂張，眾民為什麼妄想？

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 世上列民群集一堂，諸侯畢至聚首相商，反抗上主，反抗他的受傅者：

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 來！我們掙斷他們的綑綁，我們擺脫他們的繩韁！

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 坐於天上者在冷笑，我主對他們在熱嘲。

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 在震怒中對他們發言，在氣焰中對他們喝道：

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 我已祝聖我的君王，在熙雍我的聖山上。

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 我要傳報上主的聖旨：上主對我說：你是我的兒子，我今日生了你。

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 你向我請求，我必將萬民賜你作產業，我必將八極賜你作領地。

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 你必以鐵杖將他們粉碎，就如打破陶匠的瓦器。

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 眾王！你們現在應當自覺，大地掌權者！你們應受教：

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 應以敬愛之情事奉上主，戰戰兢兢向祂跪拜叩首；

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 以免祂發怒將你們滅於中途，因為祂的怒火發怒非常快速。凡一切投奔祂的人真是有福。

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!