詩篇 142

1 我高聲向上主呼求， 我高聲向天主求助。

Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

2 我向他傾吐我的愁苦，我向他陳訴我的憂慮。

Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,

3 當我精神愁苦的時候，惟有您知悉我的路途。在我行走的道路途中；他們給我設下陷阱。

Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

4 我向右觀察細看，沒有一個熟悉我的人！沒有一人我可投奔，沒有一人為我操心。

Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

5 上主，我今呼號說：你是我的避難所，在這活人的地方，你就是我的福爵。

Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.

6 求您傾聽我的哀號，因我十分可憐無靠，求您救我脫離迫害我的人，因他們是比我強悍的人。

Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

7 求您引領我出離監牢，好讓我讚美您的名號。義人前呼後擁歡迎我，因為您大量恩待了我。

Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.