詩篇 14

1 【無神者最愚蠢】愚妄人心中說：沒有天主；他們喪盡天良，恣意作惡；行善的人實在找不到一個！

Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Ta Dawuda. Wawaye sukan ce a ransu, “Ba Allah.” Sun lalace, ayyukansu kuwa mugaye ne; babu wani da yake yi abu mai kyau.

2 上主由高天俯視世人之子，察看有無尋覓天主的智者。

Ubangiji ya duba daga sama a kan’yan adam don yă ga ko akwai wani da ya gane, wani wanda yake neman Allah.

3 都離棄了正道，趨向邪惡：沒有一人行善，實在沒有一個。

Duka sun kauce, duka gaba ɗaya sun zama lalatattu; babu ɗaya wanda yake yin abu mai kyau, ba ko ɗaya.

4 那些作奸犯科的人，吞我民如食饅頭；總不呼號上主的人，豈不是愚蠢胡塗？

Masu aikata mugunta za su taɓa koyo. Suna cin mutane yadda mutane ke cin gurasa kuma waɗanda ba sa kira bisa Ubangiji?

5 他們必然要驚慌失措，因上主喜愛義人家族。

Ga su, tsoro ya sha kansu, gama Allah yana cikin ƙungiyar adalai.

6 你們儘可鄙視貧苦者的主張，但上主卻要自作他們的保障。

Ku masu mugunta kuna sa ƙoƙarin matalauta yă zama banza, amma Ubangiji ne mafakansu.

7 唯以色列人的救援來自熙雍! 一旦上主將自己民族的命運變更，雅各伯必將喜慶，以色列必將歡騰。

Kash, da ceton Isra’ila zai fito daga Sihiyona mana! Sa’ad da Ubangiji zai maido da sa’ar mutanensa, bari Yaƙub yă yi farin ciki Isra’ila kuma yă yi murna!