詩篇 13

1 【急難中的哭訴】達味詩歌，交與樂官。

Doklej me boš pozabljal, oh Gospod? Na veke? Doklej boš svoj obraz skrival pred menoj?

2 上主，你把我全然遺忘，要到何時？上主，你掩面而不顧我，要到何時？

Doklej se bom posvetoval v svoji duši, imel vsak dan bridkost v svojem srcu? Doklej se bo moj sovražnik poviševal nad menoj?

3 我的心情終日愁悵，要到何時？我的仇敵高居我上，要到何時？

Preudari in poslušaj me, oh Gospod, moj Bog. Razsvetli moje oči, da ne zaspim spanja smrti,

4 上主，我的天主! 求你垂顧回答我；賜我眼目明亮，別讓我沉睡而亡。

da ne bi moj sovražnik rekel: »Prevladal sem proti njemu« in da se tisti, ki me mučijo, ne veselijo, ko sem omajan.

5 免得我的仇人說：「我已打了勝仗! 」免得我跌倒之時，敵人歡欣若狂。

Toda jaz sem zaupal v tvoje usmiljenje; moje srce se bo veselilo v tvoji rešitvi duše.

6 我今信賴你的愛憐；我心歡愉你的救援；我要向我恩主歌讚。

Prepeval bom Gospodu, ker je radodarno ravnal z menoj.