詩篇 127

1 若不是上主興工建屋，建築的人是徒然勞苦；若不是上主護守城堡，守城的人白白驚醒護守。

Waƙar haurawa. Ta Solomon. In ba Ubangiji ne ya gina gida ba, masu gininta suna wahala a banza ne. In ba Ubangiji ne yake tsaron birni ba, masu tsaro suna yin tsaro a banza.

2 您們很早起床盡屬徒然，每夜坐到深更圖謀打算，為了求食經過多少辛酸；唯獨天主賜所愛者安眠。

Banza ne ka farka da wuri ka koma da latti, kana fama don abincin da za ka ci, gama yakan ba da barci ga waɗanda yake ƙauna.

3 的確子女全是上主的賜予，胎兒也全是他的報酬。

’Ya’ya maza gādo ne daga Ubangiji, yara lada ne daga gare shi.

4 年青少壯所生的子嗣，有如勇士手中的箭矢。

Kamar kibiyoyi a hannun jarumi haka’ya’ya mazan da aka haifa wa mutum a ƙuruciya.

5 裝滿自己箭囊的人，真有福氣，城門前爭辯，不受羞恥。

Mai albarka ne mutumin da korinsa sun cika da su. Ba za a kunyata su ba sa’ad da suke ƙarawa da abokan gābansu a ɗakin shari’a.