詩篇 126

1 上主帶領俘虜回到熙雍，我們覺得仿佛是在夢中；

Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.

2 那時我們滿口喜氣盈盈，我們雙脣其樂融融。那時外邦異民讚歎不已：上主向他們行了何等奇事！

Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.

3 上主向我們行偉大奇蹟，我們的確覺得滿心歡喜。

Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.

4 上主，求您轉變我們的命運！就像乃革布有流水的澆淋。

Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

5 含淚播種的人，必含笑的收成；

Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.

6 他們邊行邊哭，出去播種耕耘，他們載欣載奔，回來背著禾捆。

Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.