詩篇 126

1 上主帶領俘虜回到熙雍，我們覺得仿佛是在夢中；

Kad vraæaše Gospod roblje Sionsko, bijasmo kao u snu.

2 那時我們滿口喜氣盈盈，我們雙脣其樂融融。那時外邦異民讚歎不已：上主向他們行了何等奇事！

Tada usta naša bijahu puna radosti, i jezik naš pjevanja. Tada govorahu po narodima: veliko djelo èini Gospod na njima.

3 上主向我們行偉大奇蹟，我們的確覺得滿心歡喜。

Veliko djelo èini Gospod na nama; razveselismo se.

4 上主，求您轉變我們的命運！就像乃革布有流水的澆淋。

Vraæaj, Gospode, roblje naše, kao potoke na sasušenu zemlju.

5 含淚播種的人，必含笑的收成；

Koji su sa suzama sijali, neka žanju s pjevanjem.

6 他們邊行邊哭，出去播種耕耘，他們載欣載奔，回來背著禾捆。

Ide i plaèe koji nosi sjeme da sije; poæi æe s pjesmom noseæi snopove svoje.