< 詩篇 12 >
1 【求免於是非】 達味詩歌,交與樂官,八度低音。 主,求你拯救,因為熱心者已缺少,忠誠的人在人間也已絕跡不見了。
Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим
Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.
3 願上主將一切欺詐的口唇除去。把大言不慚的舌頭剪除!
Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,
4 他們揚言說:「我們以口以舌取勝;有口有唇護衛我們,誰能作我們的主人?」
Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?
5 「為了貧苦者的委屈,為了窮困者的歎息,我要立刻站起──上主說:將渴望救援的人救起。
Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе
6 上主的聖言是真誠的聖言,如同純銀經過七次的鍛鍊。
Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.
Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.
Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.